1 |
<!--#set var="PO_FILE" |
2 |
value='<a href="/philosophy/po/right-to-read.sr.po"> |
3 |
https://www.gnu.org/philosophy/po/right-to-read.sr.po</a>' |
4 |
--><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/right-to-read.html" |
5 |
--><!--#set var="DIFF_FILE" value="" |
6 |
--><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2009-10-27" --> |
7 |
|
8 |
<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> |
9 |
<!-- Parent-Version: 1.79 --> |
10 |
|
11 |
<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> |
12 |
<title>Право на читање — Пројекат ГНУ — Задужбина за слободни софтвер</title> |
13 |
<style type="text/css" media="print,screen"><!-- |
14 |
blockquote, .comment { |
15 |
font-style: italic; |
16 |
} |
17 |
blockquote cite { |
18 |
font-style: normal; |
19 |
} |
20 |
.announcement { |
21 |
text-align: center; |
22 |
background: #f5f5f5; |
23 |
border-left: .3em solid #fc7; |
24 |
border-right: .3em solid #fc7; |
25 |
margin: 2.5em 0; |
26 |
} |
27 |
#AuthorsNote ul, #AuthorsNote li { |
28 |
margin: 0; |
29 |
} |
30 |
#AuthorsNote li p { |
31 |
margin: 1em 0; |
32 |
} |
33 |
.emph-box { |
34 |
background: #f7f7f7; |
35 |
border-color: #e74c3c; |
36 |
} |
37 |
#AuthorsNote p.emph-box { |
38 |
margin: 1em 6%; |
39 |
} |
40 |
#BadNews p.emph-box { |
41 |
margin: 2.5em 6% 1em; |
42 |
} |
43 |
#References { |
44 |
margin: 3em 0 2em; |
45 |
} |
46 |
#References h3 { |
47 |
font-size: 1.2em; |
48 |
} |
49 |
@media (min-width: 53em) { |
50 |
#AuthorsNote .columns > |
51 |
p:first-child, |
52 |
#AuthorsNote li p.inline-block { |
53 |
margin-top: 0; |
54 |
} |
55 |
.comment { text-align: center; } |
56 |
.table { display: table; } |
57 |
.table-cell { |
58 |
display: table-cell; |
59 |
width: 50%; |
60 |
vertical-align: middle; |
61 |
} |
62 |
.left { padding-right: .75em; } |
63 |
.right { padding-left: .75em; } |
64 |
} |
65 |
}--> |
66 |
<!--#if expr="$LANGUAGE_SUFFIX = /[.](ar|fa|he)/" --> |
67 |
<!-- |
68 |
@media (min-width: 53em) { |
69 |
.left { padding-left: .75em; } |
70 |
.right { padding-right: .75em; } |
71 |
} |
72 |
}--> |
73 |
<!--#endif --> |
74 |
|
75 |
</style> |
76 |
|
77 |
<!--#include virtual="/philosophy/po/right-to-read.translist" --> |
78 |
<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> |
79 |
<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> |
80 |
<h2 class="center">Право на читање</h2> |
81 |
|
82 |
<p class="byline center"> |
83 |
од <a href="http://www.stallman.org/">Ричарда Сталмана</a></p> |
84 |
<p class="center"> |
85 |
<em>Овај чланак је објављен у <cite>Communications of the ACM</cite>, издању |
86 |
од фебруара 1997. (том 40, број 2).</em></p> |
87 |
<hr class="thin" /> |
88 |
|
89 |
<div class="article"> |
90 |
<blockquote class="center comment"><p> |
91 |
Из <cite>Пута за Тихо</cite>, збирке чланака о претходницима Лунарне |
92 |
револуције, објављене у Луна Ситију 2096. |
93 |
</p></blockquote> |
94 |
|
95 |
<div class="columns"> |
96 |
<p> |
97 |
За Дана Халберта, пут у Тихо је почео у колеџу — када га је Лиза Ленц |
98 |
замолила да јој позајми свој рачунар. Њен се био покварио, а осим ако не |
99 |
позајми други, не би могла да преда свој семинарски рад. Није постојао нико |
100 |
кога би се усудила да пита, осим Дана.</p> |
101 |
|
102 |
<p> |
103 |
Ово је ставило Дана пред дилему. Морао је да јој помогне — али ако би |
104 |
јој позајмио свој рачунар, она би могла да прочита његове књиге. Осим |
105 |
чињенице да би могао добити вишегодишњу затворску казну кад би пустио неког |
106 |
да чита твоје књиге, сама идеја га је испрва шокирала. Као и сваког другог, |
107 |
од основне школе су га учили да је дељење књига нешто неваљало и лоше |
108 |
— нешто што би само пирати радили.</p> |
109 |
|
110 |
<p> |
111 |
А није било ни превише вероватно да СПА — Софтверски протекциони |
112 |
ауторитет — не би успео да га ухвати. На часовима софтвера Дан је |
113 |
научио да је свака књига имала надгледача ауторских права који је јављао |
114 |
када и где је била читана, и ко ју је читао, Централном лиценцирању. (Они су |
115 |
користили ове информације да би ухватили читајуће пирате али и да би продали |
116 |
профиле занимљивости препродавцима.) Следећи пут кад би његов рачунар био |
117 |
умрежен, Централно лиценцирање би сазнало. Он би, као власник рачунара, |
118 |
добио најтежу казну — због непредузимања ничега да спречи злочин.</p> |
119 |
|
120 |
<p> |
121 |
Наравно, Лиза можда и није намеравала да прочита његове књиге. Можда јој је |
122 |
требао рачунар само да би написала свој семинарски. Али је Дан знао да је |
123 |
она дошла из породице средње класе која тешко да је могла да приушти и |
124 |
школарину, а камоли да плати за читање. Он је разумео њено стање; и сам је |
125 |
морао да позајми новац да би платио за све научне радове које је |
126 |
прочитао. (10% од тих хонорара је ишло истраживачима који су написали |
127 |
радове; пошто је Дан намеравао да постане научник, надао се да ће његови |
128 |
радови, ако довољно често буду навођени, донети довољно да би могао да |
129 |
отплати овај дуг.)</p> |
130 |
</div> |
131 |
<div class="column-limit"></div> |
132 |
|
133 |
<div class="columns"> |
134 |
<p> |
135 |
Касније, Дан ће сазнати да је некада било време када је свако могао да оде у |
136 |
библиотеку и чита научне радове, чак и књиге, без потребе да плати. Било је |
137 |
независних научника који су читали на хиљаде страница без владиних |
138 |
донација. Али 1990-их, и комерцијални и непрофитни издавачи научних часописа |
139 |
су почели да наплаћују приступ. До 2047, библиотеке које су нудиле јавни |
140 |
приступ научној литератури су биле само бледа успомена.</p> |
141 |
|
142 |
<p> |
143 |
Било је начина, наравно, да се заобиђу СПА и Централно лиценцирање. Они су |
144 |
такође били незаконити. Дан је имао колегу из програмирања, Франка |
145 |
Мартучија, који је набавио незакониту алатку за исправљање грешака |
146 |
[дебагер], и користио га да би прескочио ко̂д надгледача ауторских права док |
147 |
је читао књиге. Али, причао је о томе превеликом броју пријатеља и један од |
148 |
њих га је пријавио СПА за награду (студенте који су били дубоко у дугу лако |
149 |
је било намамити на издају). 2047, Франк је био у затвору, не због пиратског |
150 |
читања, већ због поседовања дебагера.</p> |
151 |
|
152 |
<p> |
153 |
Дан ће касније сазнати да је некада постојало време када је свако могао да |
154 |
има алатке за исправљање грешака. Чак су постојале и бесплатне алатке које |
155 |
су се могле добити на ЦД-у или преузети преко интернета. Али обични |
156 |
корисници су их почели користити да би заобишли надгледаче ауторских права, |
157 |
и најзад је један судија пресудио да је то постала њихова превасходна |
158 |
употреба у пракси. То је значило да су биле незаконите; њихови програмери су |
159 |
били послати у затвор.</p> |
160 |
|
161 |
<p> |
162 |
Програмерима су, наравно, и даље требале алатке за отклањање грешака, али |
163 |
произвођачи дебагера у 2047. години су достављали само нумерисане копије, и |
164 |
то само званично лиценцираним и регистрованим програмерима. Дебагер који је |
165 |
Дан користио на часовима програмирања био је чуван иза посебног фајервола |
166 |
тако да се могао користити само за студентске вежбе.</p> |
167 |
|
168 |
<p> |
169 |
Такође је било могуће заобићи надгледаче ауторских права инсталирањем |
170 |
измењеног системског језгра. Дан ће касније сазнати о слободним кернелима, |
171 |
чак и читавим слободним оперативним системима који су постојали крајем |
172 |
двадесетог и почетком двадесетпрвог века. Али они не само што су били |
173 |
незаконити, као дебагери — не би ни могао инсталирати један без |
174 |
познавања основне основне [<em>root</em>] лозинке рачунара. А ни ФБИ ни |
175 |
Мајкрософтова подршка ти не би рекли тако нешто.</p> |
176 |
</div> |
177 |
<div class="column-limit"></div> |
178 |
|
179 |
<div class="columns"> |
180 |
<p> |
181 |
Дан је закључио да није могао једностанво да позајми Лизи свој рачунара. Али |
182 |
није могао ни да јој не помогне, јер је био заљубљен у њу. Свака прилика да |
183 |
прича са њом би га испунила радошћу. А то што га је замолила за помоћ, то је |
184 |
могло значити да је и она волела њега.</p> |
185 |
|
186 |
<p> |
187 |
Дан је разрешио ову дилему тако што је урадио нешто још незамисливије |
188 |
— позајмио јој је рачунар, и рекао јој је своју лозинку. На тај начин, |
189 |
ако би Лиза и прочитала његове књиге, Централно лиценцирање би мислило да их |
190 |
је он читао. То би и даље био злочин, али СПА не би аутоматски сазнала за |
191 |
њега. Једини начин да сазнају био би да га Лиза пријави.</p> |
192 |
|
193 |
<p> |
194 |
Наравно, да је факултет икада сазнао да је дао Лизи своју лозинку, била би |
195 |
то завеса за њих обоје као студенте, без обзира за шта би је она |
196 |
употребила. Факултетска политика је била да је свако ометање са њиховим |
197 |
средствима за надзор студената основ за кажњавање. Било је небитно да ли си |
198 |
стварно урадио нешто штетно — преступ је био отежавање |
199 |
администраторима да те проверавају. Они су претпостављали да то значи да |
200 |
радиш нешто друго забрањено, и нису морали да знају шта.</p> |
201 |
|
202 |
<p> |
203 |
Обично, студенти не би били избачени због овога — бар не |
204 |
директно. Уместо тога, био би им забрањен приступ факултетским рачунарским |
205 |
системима, и неизбежно би пали испите из свих својих предмета.</p> |
206 |
|
207 |
<p> |
208 |
Касније, Дан ће сазнати да је оваква универзитетска пракса почела тек |
209 |
1980-их, када су студенти у великом броју почели да користе рачунаре. Пре |
210 |
тога, факултети су имали друкчији приступ студентској дисциплини: кажњавали |
211 |
су активности које су биле штетне, не оне које су биле само сумњиве.</p> |
212 |
</div> |
213 |
<div class="column-limit"></div> |
214 |
|
215 |
<div class="columns"> |
216 |
<p> |
217 |
Лиза није пријавила Дана СПА. Његова одлука да јој помогне водила је њиховом |
218 |
браку, и такође да доведу у питање све чему су били научени о пиратовању још |
219 |
као деца. Заједно су почели да читају о историји ауторских права, о |
220 |
Совјетском савезу и његовим ограничењима копирања, па су чак прочитали и |
221 |
са̂м Устав Сједињених Америчких Држава. Преселили су се на Месец, где су |
222 |
нашли друге који су се као и они уклонили од дуге руке СПА. Када је Устанак |
223 |
Тихоа почео 2062, универзално право на читање постало је један од његових |
224 |
основних циљева.</p> |
225 |
</div> |
226 |
|
227 |
<div id="AuthorsNote"> |
228 |
<h3>Ауторова белешка</h3> |
229 |
|
230 |
<p style="position:relative; bottom:.5em"> |
231 |
<em>Ова белешка је освежена 2007.</em></p> |
232 |
|
233 |
<ul class="no-bullet"> |
234 |
<li> |
235 |
<div class="columns"> |
236 |
<p> |
237 |
Право на читање је битка која се бије данас. Мада може да потраје и 50 |
238 |
година да наш садашњи начин живота ишчезне у таму, већина конкретних закона |
239 |
и поступака који су горе описани су већ предложени; многи су већ прописани у |
240 |
закон, у САД и другде. У САД, Дигитални миленијумски закон о ауторским |
241 |
правима [<em>Digital Millenium Copyright Act</em> — <em>DMCA</em>] је |
242 |
установио правни основ за ограничавање читања и позајмљивања |
243 |
компјутеризованих књига (као и других радова). Европска унија је наметнула |
244 |
слична ограничења у директиви о ауторским правима из 2001. [У Србији и |
245 |
Црној Гори, ово је обезбеђено члановима 180 и 187 Закона о ауторском и |
246 |
сродним правима из 2004. — прев.]</p> |
247 |
|
248 |
<p> |
249 |
2001. сенатор Холингс кога је финансирао Дизни предложио је закон зван |
250 |
<em>SSSCA</em> који би захтевао да сваки нови рачунар има уређаје за |
251 |
обавезно ограничење копирања које корисник не може да заобиђе. После Клипер |
252 |
чипа и сличних предлога америчке владе за депоновање кључа, ово показује |
253 |
дугорочну тежњу: рачунарски системи се све више и више припремају за то да |
254 |
одсутним утицајним људима омогуће контролу над људима који уствари користе |
255 |
рачунарски систем. <em>SSSCA</em> је касније преименован у неизговорљиво |
256 |
<em>CBDTPA</em>, што је прозвано као „Конзумирај ал' не покушавај да |
257 |
програмираш закон“ [<em>Consume But Don't Try Programming Act</em>].</p> |
258 |
<p> |
259 |
САД су почеле покушаје да искористе предложени споразум о Слободној |
260 |
трговинској области у Америкама [<em>Free Trade Area of the Americas</em> |
261 |
— <em>FTAA</em>] да би наметнуле иста правила на све земље западне |
262 |
полулопте. <em>FTAA</em> је један од такозваних споразума о слободној |
263 |
трговини, који су уствари направљени тако да <a |
264 |
href="https://stallman.org/business-supremacy-treaties.html">дају |
265 |
компанијама све већу и већу власт над демократским владама</a>; наметање |
266 |
закона као што је <em>DMCA</em> је типичан пример овога. <em>FTAA</em> је |
267 |
дејствено убио Лула, председник Бразила, који је одбацио захтеве |
268 |
<em>DMCA</em> као и друге.</p> |
269 |
|
270 |
<p> |
271 |
Од тада су САД наметнуле сличне захтеве земљама као што су Аустралија и |
272 |
Мексико кроз двостране уговоре о „слободној трговини“, и на земље као што је |
273 |
Костарика кроз Централноамерички споразум о слободној трговини |
274 |
[<em>CAFTA</em>]. Председник Еквадора Кореа одбио је да потпише уговор о |
275 |
„слободној трговини“, али је и Еквадор усвојио нешто слично <em>DMCA</em> у |
276 |
2003.</p> |
277 |
</div> |
278 |
<div class="column-limit"></div> |
279 |
</li> |
280 |
|
281 |
<li> |
282 |
<div class="columns"> |
283 |
<p> |
284 |
Једна од идеја у овој причи није била предложена у стварности до 2002. То је |
285 |
идеја да ће ФБИ и Мајкрософт чувати основне [<em>root</em>] лозинке за ваш |
286 |
лични рачунар, и неће вам дозволити да их имате.</p> |
287 |
|
288 |
<p> |
289 |
Заговорници овог плана су му наденули имена као „рачунање од поверења“ |
290 |
[<em>trusted computing</em>] или „Паладијум“. Ми га зовемо „издајничко |
291 |
рачунање“ [<em>treacherous computing</em>] јер су његове последице да |
292 |
натерају ваш рачунар да слуша разне компаније а не вас. Ово је уведено |
293 |
2007. као део <a href="http://badvista.org/">Виндоуза Виста</a>; очекујемо |
294 |
да ће и Епл урадити нешто слично. Према овој идеји, тајни ко̂д ће чувати |
295 |
произвођач, али ни ФБИ неће имати потешкоћа да до њега дође.</p> |
296 |
|
297 |
<p> |
298 |
Оно што Мајкрософт има није баш лозинка у традиционалном значењу; нико је |
299 |
уствари неће откуцати на екрану. Наиме, то је потпис и кључ за шифровање |
300 |
који одговара другом кључу смештеном у ваш рачунар. Ово омогућава |
301 |
Мајкрософту, и потенцијално било ком веб сајту који сарађује са |
302 |
Мајкрософтом, коначну контролу над оним што корисник може да ради на свом |
303 |
рачунару.</p> |
304 |
|
305 |
<p> |
306 |
Виста је такође дала Мајкрософту додатне моћи; на пример, Мајкрософт може да |
307 |
насилно инсталира њене надоградње и може да нареди свим рачунарима који |
308 |
имају Висту да одбију да стартују одређени драјвер. Основна сврха Вистиних |
309 |
многобројних ограничења је прављење <em>DRM</em>-а [<em>Digital Rights |
310 |
Management</em> - управљање дигиталним правима] којег корисници не могу да |
311 |
заобиђу.</p> |
312 |
</div> |
313 |
<div class="column-limit"></div> |
314 |
</li> |
315 |
|
316 |
<li> |
317 |
<div class="columns"> |
318 |
<p class="inline-block"> |
319 |
Кад је ова прича била испрва написана, СПА је претила малим Интернет |
320 |
провајдерима, захтевајући од њих да јој дозволе да надгледа све њихове |
321 |
кориснике. Већина провајдера је попустила пред претњама, јер нису могли да |
322 |
приуште одбрану на суду. Један провајдер, Комјунити конеКШн [<em>Community |
323 |
ConneXion</em>] из Окленда у Калифорнији, одбио је овај захтев и стварно је |
324 |
био тужен. СПА је касније повукла оптужницу, али је добавила <em>DMCA</em> |
325 |
што им је дало моћ који су тражили.</p> |
326 |
|
327 |
<p> |
328 |
СПА, што је уствари скраћеница за Софтверску протекциону асоцијацију, је у |
329 |
овој улози полицијској улози заменила БСА то јест Бизнис софтвер |
330 |
алијанса. БСА није, данас, званична полиција; незванично, понаша се као да |
331 |
јесте. Користећи средства која подсећају на бивши Совјетски савез, она |
332 |
позива људе да шпијунирају своје колеге и пријатеље. БСА кампања терора у |
333 |
Аргентини 2001. садржала је једва замаскиране претње да ће људи који деле |
334 |
софтвер бити силовани.</p> |
335 |
</div> |
336 |
<div class="column-limit"></div> |
337 |
</li> |
338 |
|
339 |
<li> |
340 |
<div class="reduced-width"> |
341 |
<p> |
342 |
Универзитетска безбедоносна политика каква је описана горе није |
343 |
измишљена. На пример, један од рачунара у једном чикашком универзитету |
344 |
исписује ову поруку када му приступите:</p> |
345 |
|
346 |
<blockquote><p> |
347 |
Овај систем је за употребу једино од стране овлашћених корисника. Појединци |
348 |
које користе овај систем без овлашћења или у прекорачењу свог овлашћења су |
349 |
изложени надгледању и записивању свих њихових поступака од стране системског |
350 |
особља. Током надгледања појединица који користе овај систем на недозвољени |
351 |
начин или током одржавања система, поступци овлашћених корисника такође могу |
352 |
бити надгледане. Свако ко користи овај систем изричито пристаје на такав |
353 |
надзор и опоменут је да уколико се таквим надзором открију могући докази |
354 |
незаконите активности или кршења Универзитетских прописа, системско особље |
355 |
може обезбедити доказе таквог надзора Универзитетским органима и/или |
356 |
полицији. |
357 |
</p></blockquote> |
358 |
|
359 |
<p> |
360 |
Ово је веома занимљив приступ Четвртом амандману Устава САД: терати скоро |
361 |
сваког да пристане, унапред, да се одрекне својих права која им он даје.</p> |
362 |
</div> |
363 |
</li> |
364 |
</ul> |
365 |
<div class="column-limit"></div> |
366 |
</div> |
367 |
</div> |
368 |
|
369 |
<div id="BadNews"> |
370 |
<h3>лоше вести</h3> |
371 |
|
372 |
<p> |
373 |
<a href="#AuthorsNote">Ауторова белешка</a> прича о бици за право на читање |
374 |
и електронском надзору. Битка почиње данас; овде су везе према двама |
375 |
чланцима о технологијама које се управо развијају да би вам ускратиле право |
376 |
на читање. |
377 |
</p> |
378 |
|
379 |
<ul> |
380 |
<li><p><em><a |
381 |
href="http://www.zdnet.com/article/seybold-opens-chapter-on-digital-books/">Electronic |
382 |
Publishing</a></em>: Чланак о достављању књига у електронском облику, и |
383 |
ауторскоправним проблемима који утичу на право читања копије.</p></li> |
384 |
|
385 |
<li><p><em><a |
386 |
href="http://news.microsoft.com/1999/08/30/microsoft-announces-new-software-for-reading-on-screen/"> |
387 |
Books inside Computers</a></em>: Програм који контролише ко може да чита |
388 |
књиге и документе на рачунару.</p></li> |
389 |
</ul> |
390 |
</div> |
391 |
|
392 |
<div id="References"> |
393 |
<h3>Референце</h3> |
394 |
|
395 |
<ul> |
396 |
<li><em>The administration's “White Paper”: Information Infrastructure Task |
397 |
Force, Intellectual Property [<a href="/philosophy/not-ipr.html">sic</a>] |
398 |
and the National Information Infrastructure</em>: извештај Радне групе за |
399 |
права на интелектуалну својину [<em>sic</em>] (1995).</li> |
400 |
|
401 |
<li><em><a href="http://www.wired.com/wired/archive/4.01/white.paper_pr.html">An |
402 |
explanation of the White Paper: The Copyright Grab</a></em>, Памела |
403 |
Самјуелсон, Вајрд, 1. јануар 1996.</li> |
404 |
|
405 |
<li><em><a href="http://www.law.duke.edu/boylesite/sold_out.htm">Sold |
406 |
Out</a></em>, Џејмс Бојл, Њујорк тајмс, 31. март 1996.</li> |
407 |
|
408 |
<li><em><a |
409 |
href="http://web.archive.org/web/20130508120533/http://www.interesting-people.org/archives/interesting-people/199611/msg00012.html">Public |
410 |
Data or Private Data</a></em>, Давид Фарбер [<em>Dave Farber</em>], |
411 |
Вашингтон пост, 4. новембар 1996.</li> |
412 |
<li><em><a |
413 |
href="https://web.archive.org/web/20151113122141/http://public-domain.org/">Union |
414 |
for the Public Domain</a></em> — организација чији је циљ отпор и |
415 |
преокретање прекомерног проширења ауторских права и патентних моћи.</li> |
416 |
</ul> |
417 |
</div> |
418 |
|
419 |
<hr class="thin" /> |
420 |
<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у збирци „<a |
421 |
href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободан |
422 |
софтвер, слободно друштво: изабрани есеји Ричарда М. Столмана</cite></a>“.</p></blockquote> |
423 |
|
424 |
<div class="translators-notes"> |
425 |
|
426 |
<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> |
427 |
</div> |
428 |
</div> |
429 |
|
430 |
<!-- for id="content", starts in the include above --> |
431 |
<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> |
432 |
<div id="footer"> |
433 |
<div class="unprintable"> |
434 |
|
435 |
<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a |
436 |
href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a |
437 |
href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете |
438 |
неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a |
439 |
href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> |
440 |
|
441 |
<p> |
442 |
<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, |
443 |
replace it with the translation of these two: |
444 |
|
445 |
We work hard and do our best to provide accurate, good quality |
446 |
translations. However, we are not exempt from imperfection. |
447 |
Please send your comments and general suggestions in this regard |
448 |
to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> |
449 |
|
450 |
<web-translators@gnu.org></a>.</p> |
451 |
|
452 |
<p>For information on coordinating and submitting translations of |
453 |
our web pages, see <a |
454 |
href="/server/standards/README.translations.html">Translations |
455 |
README</a>. --> |
456 |
Молимо да погледате <a |
457 |
href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> |
458 |
за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос |
459 |
српском преводу, корисно је да погледате и <a |
460 |
href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> |
461 |
КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> |
462 |
</div> |
463 |
|
464 |
<!-- Regarding copyright, in general, standalone pages (as opposed to |
465 |
files generated as part of manuals) on the GNU web server should |
466 |
be under CC BY-ND 4.0. Please do NOT change or remove this |
467 |
without talking with the webmasters or licensing team first. |
468 |
Please make sure the copyright date is consistent with the |
469 |
document. For web pages, it is ok to list just the latest year the |
470 |
document was modified, or published. |
471 |
If you wish to list earlier years, that is ok too. |
472 |
Either "2001, 2002, 2003" or "2001-2003" are ok for specifying |
473 |
years, as long as each year in the range is in fact a copyrightable |
474 |
year, i.e., a year in which the document was published (including |
475 |
being publicly visible on the web or in a revision control system). |
476 |
There is more detail about copyright years in the GNU Maintainers |
477 |
Information document, www.gnu.org/prep/maintain. --> |
478 |
<p>Copyright © 1996, 2002, 2007, 2009 Richard Stallman</p> |
479 |
|
480 |
<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" |
481 |
href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative |
482 |
Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> |
483 |
|
484 |
<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> |
485 |
<div class="translators-credits"> |
486 |
|
487 |
<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> |
488 |
<b>Превод:</b> |
489 |
Никола Смоленски, |
490 |
<a href="mailto:smolensk@eunet.rs"><em>smolensk@eunet.rs</em></a>, 2009.</div> |
491 |
|
492 |
<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> |
493 |
Ажурирано: |
494 |
|
495 |
$Date: 2019/07/23 15:17:56 $ |
496 |
|
497 |
<!-- timestamp end --> |
498 |
</p> |
499 |
</div> |
500 |
</div> |
501 |
</body> |
502 |
</html> |