1 |
<!--#set var="PO_FILE" |
2 |
value='<a href="/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po"> |
3 |
https://www.gnu.org/philosophy/po/free-software-for-freedom.sr.po</a>' |
4 |
--><!--#set var="ORIGINAL_FILE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.html" |
5 |
--><!--#set var="DIFF_FILE" value="" |
6 |
--><!--#set var="OUTDATED_SINCE" value="2014-03-11" --> |
7 |
<!--#set var="ENGLISH_PAGE" value="/philosophy/free-software-for-freedom.en.html" --> |
8 |
|
9 |
<!--#include virtual="/server/header.sr.html" --> |
10 |
<!-- Parent-Version: 1.79 --> |
11 |
|
12 |
<!-- This file is automatically generated by GNUnited Nations! --> |
13 |
<title>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“ — Пројекат ГНУ |
14 |
— Задужбина за слободни софтвер</title> |
15 |
|
16 |
<!--#include virtual="/philosophy/po/free-software-for-freedom.translist" --> |
17 |
<!--#include virtual="/server/banner.sr.html" --> |
18 |
<!--#include virtual="/server/outdated.sr.html" --> |
19 |
<h2>Зашто је „слободни софтвер“ бољи од „отвореног изворног кода“</h2> |
20 |
|
21 |
<div class="announcement"> |
22 |
<blockquote><p>Ажурирана верзија овог чланка се налази у чланку <a |
23 |
href="/philosophy/open-source-misses-the-point.html">Појам „отворени изворни |
24 |
код“ избегава суштину слободног софтвера</a>.</p></blockquote> |
25 |
</div> |
26 |
|
27 |
<p> |
28 |
Иако би слободни софтвер пружао исте слободе и под било којим другим именом, |
29 |
ипак је веома битно који назив ћемо користити: различите речи <em>изражавају |
30 |
различите идеје</em>.</p> |
31 |
|
32 |
<p> |
33 |
Године 1998., неки људи из заједнице слободног софтвера су почели да користе |
34 |
израз <a href="https://opensource.org/">„софтвер отвореног изворног |
35 |
кода“</a> уместо израза <a href="/philosophy/free-sw.html">„слободни |
36 |
софтвер“</a> да би описали оно што они раде. Израз „отворени изворни код“ је |
37 |
убрзо поистовећен и са другачијим приступом, другачијом филозофијом, |
38 |
другачијим системом вредности, па чак и другачијим критеријумом за то које |
39 |
су лиценце прихватљиве. Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени |
40 |
изворни код су данас <a href="#relationship">одвојени покрети</a> са |
41 |
различитим гледиштима и циљевима, иако са њима можемо да сарађујемо и заиста |
42 |
и сарађујемо на неким конкретним пројектима.</p> |
43 |
|
44 |
<p> |
45 |
Суштинска разлика између ова два покрета лежи у њиховом систему вредности, |
46 |
њиховим погледима на свет. За Покрет за отворени изворни код је питање да ли |
47 |
софтвер треба да буде отвореног изворног кода питање праксе, а не етике. Као |
48 |
што је неко рекао: „Отворени изворни код представља методологију изградње, а |
49 |
слободни софтвер представља друштвени покрет“. Покрет за отворени изворни |
50 |
код види неслободни софтвер као прихватљиво решење. Покрет за слободни |
51 |
софтвер види неслободни софтвер као друштвени проблем а слободни софтвер као |
52 |
решење.</p> |
53 |
|
54 |
<h3 id="relationship">Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни код</h3> |
55 |
|
56 |
<p> |
57 |
Покрет за слободни софтвер и Покрет за отворени изворни код су слични двема |
58 |
политичким фракцијама у оквиру заједнице слободног софтвера.</p> |
59 |
|
60 |
<p> |
61 |
Радикалне групе из шездесетих су биле чувене по фракцијама: организација би |
62 |
се делила због неслагања у детаљима стратегије, а онда би фракције сматрале |
63 |
једна другу непријатељима. Таква је макар представа коју људи о њима имају, |
64 |
без обзира на то да ли је тачна или није.</p> |
65 |
|
66 |
<p> |
67 |
Однос између Покрета за слободни софтвер и Покрета за отворени изворни</p> |
68 |
|
69 |
<p> |
70 |
Ми нисмо против Покрета за отворени изворни код, али не желимо да нас |
71 |
стављају у исти кош са њима. Ми истичемо да су они допринели нашој |
72 |
заједници, али смо ми ту заједницу створили, и желимо да људи то знају. Ми |
73 |
желимо да људи повезују наша достигнућа са нашим системом вредности и нашом |
74 |
филозофијом, а не са њиховом. Ми желимо да нас чују, а не да нас скривају |
75 |
иза слике групе са различитим погледима на ствари. Да бисмо разуверили људе |
76 |
у убеђењу да смо део Покрета за отворени изворни код, у свакој прилици се |
77 |
трудимо да не користимо реч „отворено“ када желимо да говоримо о слободном |
78 |
софтверу, или реч супротног значења — „затворено“ када желимо да говоримо о |
79 |
неслободном софтверу.</p> |
80 |
|
81 |
<p> |
82 |
Дакле, молимо вас да поменете Покрет за слободни софтвер када говорите о |
83 |
нашем раду и софтверу који смо ми изградили, нпр. о оперативном систему <a |
84 |
href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ-а са Линуксом</a>.</p> |
85 |
|
86 |
<h3 id="comparison">Поређење два израза</h3> |
87 |
|
88 |
<p> |
89 |
Остатак овог чланка пореди два израза: „слободни софтвер“ и „отворени |
90 |
изворни код“. Описује се зашто израз „отворени изворни код“ не решава |
91 |
ниједан проблем, али зато ствара неке нове проблеме.</p> |
92 |
|
93 |
<h3 id="ambiguity">Двосмисленост</h3> |
94 |
|
95 |
<p> |
96 |
Израз „слободни софтвер“ садржи у себи проблем двосмислености <sup><a |
97 |
href="#TransNote1">[1]</a></sup>: нежељено значење „Софтвер који можете да |
98 |
набавите за нулту цену“ овај израз исто тако добро описује као и жељено |
99 |
значење „софтвер који пружа кориснику извесне слободе“. Покушали смо да |
100 |
решимо овај проблем објављујући <a |
101 |
href="/philosophy/free-sw.html">прецизнију дефиницију слободног |
102 |
софтвера</a>, али то није савршено решење; тај корак не може потпуно да |
103 |
елиминише проблем. Недвосмислен израз који би био и исправан би био бољи, |
104 |
само када не би и сам садржао друге проблеме.</p> |
105 |
|
106 |
<p> |
107 |
На несрећу, све алтернативе у енглеском језику садрже своје |
108 |
проблеме. Разматрали смо велики број алтернатива које су нам људи |
109 |
предлагали, али ниједна није „исправна“ са толиком јасноћом, да би прелазак |
110 |
на њу био добра идеја. Свака предложена замена израза „слободни софтвер“ |
111 |
садржи сличан или чак и гори семантички проблем, укључујући ту и „софтвер |
112 |
отвореног изворног кода“.</p> |
113 |
|
114 |
<p> |
115 |
Званична дефиниција „софтвера отвореног изворног кода“, коју је објавила |
116 |
Иницијатива за отворени изворни код, је веома блиска нашој дефиницији |
117 |
слободног софтвера; међутим, у неким стварима је попустљивија — они су |
118 |
прихватили неке лиценце које ми сматрамо неприхватљиво рестриктивним према |
119 |
корисницима. Међутим, очито значење израза „софтвер отвореног изворног кода“ |
120 |
је: „Можете да погледате изворни код“. Ово је много слабији критеријум него |
121 |
онај слободног софтвера; он укључује слободни софтвер, али и неке <a |
122 |
href="/philosophy/categories.html#ProprietarySoftware">власничке</a> |
123 |
програме, укључујући Иксве (<em>Xv</em>) и Куте (<em>Qt</em>) под његовом |
124 |
првобитном лиценцом (пре КЈЛ — <em>QPL</em>).</p> |
125 |
|
126 |
<p> |
127 |
То очито значење израза „отворени изворни код“ није оно које су замислили |
128 |
његови бранитељи. Резултат је да већина људи погрешно разуме шта ти |
129 |
бранитељи бране. Ево како је писац Нил Стивенсон (<em>Neal Stephenson</em>) |
130 |
дефинисао „отворени изворни код“:</p> |
131 |
|
132 |
<blockquote><p> |
133 |
Линукс је софтвер „отвореног изворног кода“, што просто значи да свако може |
134 |
да добије примерке датотека са његовим изворним кодом. |
135 |
</p></blockquote> |
136 |
|
137 |
<p> |
138 |
<!-- The <a href="http://da.state.ks.us/itec/TechArchPt6ver80.pdf"> |
139 |
state of |
140 |
Kansas</a> published a similar definition: --> |
141 |
Не мислим да је он намерно хтео да оповргне или оспори „званичну“ |
142 |
дефиницију. Мислим да је он само применио правила енглеског језика како би |
143 |
дошао до значења овог израза. Држава Канзас је објавила сличну дефиницију: |
144 |
</p> |
145 |
|
146 |
<blockquote><p> |
147 |
Користи софтвер отвореног изворног кода (СОИК). СОИК је софтвер коме је |
148 |
изворни код бесплатно и јавно доступан, иако се појединачни уговори о |
149 |
лиценцирању могу разликовати према томе шта дозвољавају да се са кодом ради. |
150 |
</p></blockquote> |
151 |
|
152 |
<p> |
153 |
Наравно, људи који заступају „отворени изворни код“ су покушали да ово реше |
154 |
објављивањем прецизне дефиниције тог израза, баш као што смо и ми урадили за |
155 |
„слободни софтвер“.</p> |
156 |
|
157 |
<p> |
158 |
Али зато је објашњење израза „слободни софтвер“ просто — особа којој је |
159 |
позната идеја „слободе говора, а не бесплатног пива“ неће погрешити два |
160 |
пута. За израз „отворени изворни код“ не постоји тако језгровит начин да се |
161 |
објасни његово значење и јасно покаже зашто је природна дефиниција погрешна.</p> |
162 |
|
163 |
<h3 id="fear">Страх од слободе</h3> |
164 |
|
165 |
<p> |
166 |
Главни аргумент за израз „софтвер отвореног изворног кода“ је тај да се због |
167 |
израза „слободни софтвер“ неки људи осећају нелагодно. Ово је тачно: прича о |
168 |
слободи, о етичким питањима, о одговорности која мора да прати удобности, |
169 |
тражи од људи да размишљају о стварима које би радије игнорисали. Ово може |
170 |
да проузрокује незадовољство, и због тога неки људи могу да одбаце ту |
171 |
идеју. Али не би било боље по друштво уколико бисмо престали да говоримо о |
172 |
тим стварима.</p> |
173 |
|
174 |
<p> |
175 |
Пре више година, градитељи слободног софтвера су приметили ово |
176 |
незадовољство, па су неки од њих почели да траже начин да се оно |
177 |
избегне. Сматрали су да ће, ако ћуте о етици и слободи а причају само о |
178 |
непосредним практичним користима неких слободних програма, моћи да „продају“ |
179 |
софтвер ефикасније неким корисницима, а нарочито фирмама. Израз „отворени |
180 |
изворни код“ је понуђен као начин да се ово више истакне — начин да се буде |
181 |
„прихватљивији фирмама“. У овој одлуци су корени система вредности Покрета |
182 |
за отворени изворни код.</p> |
183 |
|
184 |
<p> |
185 |
Овакав приступ се показао ефектним за оно за шта је замишљен. Данас многи |
186 |
људи прелазе на слободни софтвер из чисто практичних разлога. И то је добро, |
187 |
али то није све што желимо да постигнемо! Привлачење корисника да користе |
188 |
слободни софтвер не представља цео посао, већ само први корак.</p> |
189 |
|
190 |
<p> |
191 |
Пре или касније ће ти корисници бити поново привучени власничком софтверу |
192 |
због неке практичне предности. Безброј фирми нуди такве изазове, па што би |
193 |
онда корисници то одбијали? Требало је да науче да <em>цене слободу</em> |
194 |
коју им пружа слободни софтвер, слободе ради. На нама је да проширимо ову |
195 |
идеју — а да бисмо то учинили, морамо да причамо о слободи. Извесна количина |
196 |
„ућутканог“ приступа фирмама може да буде корисна за заједницу, али морамо |
197 |
такође и да више говоримо о слободи.</p> |
198 |
|
199 |
<p> |
200 |
Данас се доста „ућуткује“, а о слободи се не говори довољно. Већина људи |
201 |
који се баве слободним софтвером мало помињу слободу — обично зато јер хоће |
202 |
да буду „прихватљивији фирмама“. Расподељивачи софтвера су овоме посебно |
203 |
склони. Неке дистрибуције оперативног система <a |
204 |
href="/gnu/linux-and-gnu.html">ГНУ са Линуксом</a> додају власничке пакете |
205 |
основном слободном систему, и подстичу друге да ово сматрају предношћу, пре |
206 |
него удаљавањем од слободе.</p> |
207 |
|
208 |
<p> |
209 |
Ми посустајемо пред навалом корисника слободног софтвера, не можемо да |
210 |
подучавамо о слободи и нашој заједници онолико људи колико јој се |
211 |
придружује. Ово је разлог због кога неслободни софтвер (што је Куте био када |
212 |
је први пут постао популаран) и делимично слободне дистрибуције оперативног |
213 |
система налазе тако плодно тле. Била би грешка ако бисмо сада престали да |
214 |
користимо реч „слобода“. Напротив, о слободи треба говорити више, а не мање.</p> |
215 |
|
216 |
<p> |
217 |
Уколико они који користе израз „отворени изворни код“ привуку више корисника |
218 |
у нашу заједницу, то је позитивно, али ћемо онда ми остали морати да уложимо |
219 |
већи напор да тим корисницима скренемо пажњу на питање слободе. Ми морамо да |
220 |
кажемо „Ово је слободни софтвер и он вам пружа слободу!“ више пута и |
221 |
гласније него икад.</p> |
222 |
|
223 |
<h3 id="newinfeb">Да ли би било користи од робне марке?</h3> |
224 |
|
225 |
<p> |
226 |
Бранитељи „софтвера отвореног изворног кода“ су покушали да региструју робну |
227 |
марку, правдајући се да би им то омогућило да спрече злоупотребе. Ова |
228 |
иницијатива је касније одбачена, јер је израз превише описан да би могао да |
229 |
постане робна марка; тако је правни статус „отвореног изворног кода“ исти |
230 |
као и онај „слободног софтвера“: не постоје <em>правна</em> ограничења |
231 |
његове употребе. Чуо сам да неке фирме називају софтверске пакете „отвореним |
232 |
изворним кодом“ чак иако се нису уклапали у званичну дефиницију; лично сам |
233 |
упознат са неким случајевима.</p> |
234 |
|
235 |
<p> |
236 |
Али, да ли би употреба израза који је робна марка заиста била другачија? Не |
237 |
мора да значи.</p> |
238 |
|
239 |
<p> |
240 |
Фирме су издавале и саопштења која одају утисак да је програм „софтвер |
241 |
отвореног изворног кода“ без експлицитне објаве да је то тако. На пример, |
242 |
једна ИБМ-ова (<em>IBM</em>) објава о програму који се не уклапа у званичну |
243 |
дефиницију је гласила:</p> |
244 |
|
245 |
<blockquote><p> |
246 |
Као што је уобичајено у заједници отвореног изворног кода, корисници |
247 |
технологије ... ће бити у могућности и да сарађују са ИБМ-ом ... |
248 |
</p></blockquote> |
249 |
|
250 |
<p> |
251 |
Овим није речено да програм <em>јесте</em> „отвореног изворног кода“, али то |
252 |
многи читаоци нису приметили. (Овде би требало приметити да се ИБМ искрено |
253 |
трудио да учини овај програм слободним софтвером, и да је касније усвојио |
254 |
нову лиценцу која га чини слободним софтвером и „отвореним изворним |
255 |
кодом“. Али, у време када је објава објављена, тај програм није био ни једно |
256 |
ни друго.)</p> |
257 |
|
258 |
<p> |
259 |
Ево како је фирма Решења Сајгнус (<em>Cygnus Solutions</em>), која је |
260 |
настала са намером да буде фирма која прави слободни софтвер а потом на |
261 |
известан начин постала власничка, рекламирала неке власничке програме:</p> |
262 |
|
263 |
<blockquote><p> |
264 |
Фирма Решења Сајгнус је водећа на тржишту отвореног изворног кода и недавно |
265 |
је на тржиште [ГНУ-а са ]Линукса[-ом] избацила два нова производа. |
266 |
</p></blockquote> |
267 |
|
268 |
<p> |
269 |
За разлику од ИБМ-а, Сајгнус није покушао да ове пакете претвори у слободни |
270 |
софтвер, па се они нису ни приближили томе да то постану. Али Сајгнус није |
271 |
ни рекао да су ти пакети „софтвер отвореног изворног кода“. Они су само |
272 |
искористили тај израз да непажљиве читаоце наведу да то помисле.</p> |
273 |
|
274 |
<p> |
275 |
Ова запажања воде ка закључку да робна марка не би истински спречила забуну |
276 |
коју ствара израз „отворени изворни код“.</p> |
277 |
|
278 |
<h3 id="newinnovember">Неразумевање(?) израза „отворени изворни код“</h3> |
279 |
|
280 |
<p> |
281 |
Дефиниција отвореног изворног кода је довољно јасна, и сасвим је јасно да |
282 |
просечни неслободни програми не спадају у ту категорију. Дакле, помислили |
283 |
бисте да „фирма отвореног изворног кода“ значи да фирма прави производе који |
284 |
су слободни софтвер (или бар близу томе), зар не? Нажалост, многе фирме |
285 |
покушавају да овоме дају другачије значење.</p> |
286 |
|
287 |
<p> |
288 |
На „Дану градитеља отвореног изворног кода“ августа 1998., неколико |
289 |
комерцијалних градитеља који су били позвани су рекли да они намеравају да |
290 |
само део њиховог рада претворе у слободни софтвер (или „отворени изворни |
291 |
код“). Главни део њиховог пословања је развој власничких додатака (софтвера |
292 |
или <a href="/philosophy/free-doc.html">упутстава</a>) које они продају |
293 |
корисницима слободног софтвера. Они су тражили од нас да на ово гледамо као |
294 |
на легитимну ствар, као део заједнице, јер се део новца поклања развоју |
295 |
слободног софтвера.</p> |
296 |
|
297 |
<p> |
298 |
У ствари, те фирме траже популарни жиг „отвореног изворног кода“ за њихове |
299 |
власничке производе, чак и ако они нису „отвореног изворног кода“, јер оне |
300 |
имају неке везе са слободним софтвером или зато што иста фирма одржава и |
301 |
неки слободни софтвер. (Оснивач једне фирме је чак врло отворено рекао да ће |
302 |
у слободни пакет који одржава његова фирма додати онолико њиховог дела |
303 |
колико буде подржала заједница.)</p> |
304 |
|
305 |
<p> |
306 |
Током година, многе фирме су помагале развој слободног софтвера. Неке од њих |
307 |
су углавном развијале неслободни софтвер, али су раздвајале ова два |
308 |
развоја. Стога смо могли да игноришемо њихове неслободне производе, и да |
309 |
сарађујемо са њима на пројектима слободног софтвера. Онда бисмо им на крају |
310 |
искрено захвалили за њихове прилоге у слободном софтверу, без приче о |
311 |
њиховим осталим активностима.</p> |
312 |
|
313 |
<p> |
314 |
Међутим, ми не можемо да овако поступимо и са овим новим фирмама, јер нам то |
315 |
оне саме не дају. Ове фирме отворено позивају јавност да све њихове |
316 |
активности стави у исти кош. Они траже од нас да повољно гледамо на њихов |
317 |
неслободни софтвер, на исти начин на који бисмо третирали прави допринос, |
318 |
иако то он није. Они се представљају као „фирме отвореног изворног кода“, |
319 |
надајући се да ћемо према њима гајити пријатна осећања и да ћемо зажмурити |
320 |
при његовом коришћењу.</p> |
321 |
|
322 |
<p> |
323 |
Овакво манипулантско понашање не би било ништа мање штетно да је испољавано |
324 |
уз помоћ израза „слободни софтвер“. Међутим, изгледа да фирме не користе |
325 |
израз „слободни софтвер“ на такав начин. Можда им не одговара његова |
326 |
повезаност са идеализмом. Уствари, таквом понашању је „отворио“ врата израз |
327 |
„отворени изворни код“.</p> |
328 |
|
329 |
<p> |
330 |
На сајму крајем 1998. посвећеном оперативном систему често називаном <a |
331 |
href="/gnu/linux-and-gnu.html">„Линуксом“</a>, истакнути говорник је био |
332 |
извршни директор познате софтверске фирме. Он је вероватно позван на основу |
333 |
одлуке његове фирме да „подржи“ тај систем. На несрећу, њихов вид „подршке“ |
334 |
се састојао од објављивања неслободног софтвера који ради са тим |
335 |
системом. Другим речима: користили би нашу заједницу као тржиште, али не би |
336 |
дали свој допринос.</p> |
337 |
|
338 |
<p> |
339 |
Он је рекао: „Ни у ком случају нећемо наш производ претворити у производ |
340 |
отвореног изворног кода, али ћемо га можда претворити у производ ‘интерно’ |
341 |
отвореног изворног кода. Уколико дозволимо нашем особљу подршке корисницима |
342 |
да имају увид у изворни код, они би могли да исправљају грешке, и могли |
343 |
бисмо да обезбедимо бољи производ и бољу услугу“. (Ово није дослован цитат, |
344 |
пошто нисам забележио његове тачне речи, али одсликава суштину.)</p> |
345 |
|
346 |
<p> |
347 |
Слушаоци су ми после говорили: „Он једноставно не схвата суштину“. Али да ли |
348 |
је заиста тако? Коју суштину он није схватио?</p> |
349 |
|
350 |
<p> |
351 |
Он није погрешио што се тиче Покрета за отворени изворни код. Тај покрет не |
352 |
говори да корисницима треба осигурати слободу, већ само да треба дозволити |
353 |
већем броју људи да има увид у изворни код и помогне његовом бржем и бољем |
354 |
развоју. Извршни директор је ту суштину сасвим схватио. Само, неспреман да |
355 |
тај приступ у потпуности спроведе, дакле укључивши и кориснике, он га је |
356 |
применио парцијално, у оквиру фирме.</p> |
357 |
|
358 |
<p> |
359 |
Суштина коју он није схватио јесте она коју „отворени изворни код“ није |
360 |
замишљен да подржи, а то је да корисници <em>заслужују</em> слободу.</p> |
361 |
|
362 |
<p> |
363 |
Ширење идеје слободе је велики посао, па нам је потребна и ваша помоћ. Како |
364 |
бисмо подржали тај посао, у Пројекту ГНУ се држимо израза „слободни |
365 |
софтвер“. Уколико сматрате да су слобода и заједница важни сами по себи, а |
366 |
не само због погодности које носе, молимо вас да нам се придружите и |
367 |
употребљавате израз „слободни софтвер“.</p> |
368 |
|
369 |
<hr /> |
370 |
|
371 |
<!-- The archived version is truncated. |
372 |
<p> |
373 |
|
374 |
Joe Barr wrote an article called |
375 |
<a href="http://web.archive.org/web/20080703140137/http://www.itworld.com/LWD010523vcontrol4">Live and |
376 |
let license [archived]</a> that gives his perspective on this issue.</p> |
377 |
--> |
378 |
<p> |
379 |
Лаханијево (<em>Lakhani</em>) и Волфово (<em>Wolf</em>) <a |
380 |
href="http://ocw.mit.edu/courses/sloan-school-of-management/15-352-managing-innovation-emerging-trends-spring-2005/readings/lakhaniwolf.pdf">истраживање |
381 |
о мотивацији градитеља слободног софтвера</a> говори да је значајан проценат |
382 |
људи мотивисан ставом да би софтвер требало да буде слободан. И све то |
383 |
упркос чињеници да су анкетирали градитеље на Ковачници изворног кода |
384 |
(<em>SourceForge</em>), еместу које не подржава гледиште да је ово питање |
385 |
етике.</p> |
386 |
|
387 |
<hr /> |
388 |
<blockquote id="fsfs"><p class="big">Овај есеј је објављен у књизи <a |
389 |
href="http://shop.fsf.org/product/free-software-free-society/"><cite>Слободни |
390 |
софтвер, слободно друштво: одабрани есеји Ричарда М. Сталмана</cite></a>.</p></blockquote> |
391 |
|
392 |
<div class="translators-notes"> |
393 |
|
394 |
<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't have notes.--> |
395 |
<b>Примедбе преводиоца:</b> |
396 |
<ol> |
397 |
<li id="TransNote1">На енглеском језику, јер реч <em>free</em> у енглеском |
398 |
може да значи „слободно“, али и „бесплатно“ — овај одељак се не односи на |
399 |
српски језик. [СР]</li> |
400 |
</ol></div> |
401 |
</div> |
402 |
|
403 |
<!-- for id="content", starts in the include above --> |
404 |
<!--#include virtual="/server/footer.sr.html" --> |
405 |
<div id="footer"> |
406 |
<div class="unprintable"> |
407 |
|
408 |
<p>Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a |
409 |
href="mailto:gnu@gnu.org"><gnu@gnu.org></a>. Постоје и <a |
410 |
href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете |
411 |
неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a |
412 |
href="mailto:webmasters@gnu.org"><webmasters@gnu.org></a>.</p> |
413 |
|
414 |
<p> |
415 |
<!-- TRANSLATORS: Ignore the original text in this paragraph, |
416 |
replace it with the translation of these two: |
417 |
|
418 |
We work hard and do our best to provide accurate, good quality |
419 |
translations. However, we are not exempt from imperfection. |
420 |
Please send your comments and general suggestions in this regard |
421 |
to <a href="mailto:web-translators@gnu.org"> |
422 |
|
423 |
<web-translators@gnu.org></a>.</p> |
424 |
|
425 |
<p>For information on coordinating and submitting translations of |
426 |
our web pages, see <a |
427 |
href="/server/standards/README.translations.html">Translations |
428 |
README</a>. --> |
429 |
Молимо да погледате <a |
430 |
href="/server/standards/README.translations.html">ПРОЧИТАЈМЕ за преводе</a> |
431 |
за више информација о координисању и слању превода овог чланка. (За допринос |
432 |
српском преводу, корисно је да погледате и <a |
433 |
href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/uput/kakoda-prevodim-gnu-ov-veb.html"> |
434 |
КАКОДА прeводим ГНУ-ов веб</a>.)</p> |
435 |
</div> |
436 |
|
437 |
<p><b>Ауторска права:</b><br />Copyright © 1998, 1999, 2000, 2001, 2007 |
438 |
Free Software Foundation, Inc.</p> |
439 |
|
440 |
<p>Ова страна је лиценцирана под условима лиценце <a rel="license" |
441 |
href="http://creativecommons.org/licenses/by-nd/4.0/deed.sr">Creative |
442 |
Commons Ауторство-Без прерада 4.0</a>.</p> |
443 |
|
444 |
<!--#include virtual="/server/bottom-notes.sr.html" --> |
445 |
<div class="translators-credits"> |
446 |
|
447 |
<!--TRANSLATORS: Use space (SPC) as msgstr if you don't want credits.--> |
448 |
<b>Превод:</b> |
449 |
<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/index.php">Страхиња Радић</a>, |
450 |
<a href="http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr99164/posta.php"><em>vilinkamen</em> |
451 |
на серверу <em>mail.ru</em></a>, 2008.</div> |
452 |
|
453 |
<p class="unprintable"><!-- timestamp start --> |
454 |
Ажурирано: |
455 |
|
456 |
$Date: 2016/11/18 06:31:39 $ |
457 |
|
458 |
<!-- timestamp end --> |
459 |
</p> |
460 |
</div> |
461 |
</div> |
462 |
</body> |
463 |
</html> |