Praznici, praznici, praznici

Ako zbog nečega volim ovaj period, onda su to praznici. A ima ih, prilično, i svi su mi podjednako važni. Ne radi se tu o poklonima ili nečemu sličnom, mada i u tome uživam, nego o mnogim drugim stvarima koje se ne vide, ali se osećaju. Mislim da  čovek i u ovakvim situacijama pokazuje svoj karakter. I pored toga što razumem da smo svi različiti, ne mogu da shvatim ljude kojima slavljenje nečega što  je lepo, ne izmami osmeh. Bar na kratko.

Između svih tih praznika, radilo se nešto. Malo, sitno, ali se radilo i uživalo u radu i atmosferi.

Ovo je moja stara, prastara narukvica od srebra, koja je bila pokidana, pa ju je moja ćerka sredila i sad može da se nosi. Ona voli da pravi nakit, a ja, baš i ne vidim sebe u tome.

Dok  je ona to radila, ja sam joj napravila broš. Naravno, ovca kao neizbežni detalj,

 a napravila sam i još jednu čestitku kojom sam obradovala jednu gospođu. Kaže da je poslednji put dobila čestitku za venčanje, a od tada ima više od 20 godina. Hm...

Spakovale smo i poklone za dve preslatke devojčice. Simbolično, dve čokolade i obeleživači za knjige, ali je urađeno sa puno ljkubavi, što je i smisao poklanjanja i praznika, zar ne?
Čokolade su uvijene u običan papir, beli i crveni, oči sam nalepila, a detalje na licu docrtala. Veoma je jednostavno.

Jedan od praznika, koji se slavi treće nedelju pred Božić, jesu DETINJCI. To je dečija slava. Odrasli vezuju decu, blago i nežno, naravno, a deca, zauzvrat, moraju dati nešto onome ko ih veže. Simbolika tog običaja jeste u vezivanju za porodicu i jačanju porodičnih veza. Drugi, opet, kažu, da se time vezujemo za Hrista kroz odrešenje od grehova i da će svako, ko je pošteno stekao bogatstvo, lako da se "odreši" tj. odveže.
Kako god bilo, ima to svoj smisao, kao što ga imaju  i ostali porodični praznici, Materice i Oci.

Ja sam od svoje ćerke dobila ovaj šal i minđuše. Sama je napravila sve, a šal je pleten  na ruke, bez igala. To je videla na YT i dala se u akciju. Moje slatke, nespretne ručice!
Lepo izgleda, ali nije znala kako da ga završi na krajevima, pa je ostalo malo više čvorova nego što treba.

Pošto svi ovi praznici padaju u vreme velikog posta, evo i par predloga.

Ovo svakako, nije za dane posta, iako je preeeeukusno!

Riblju salatu sam pravila letos, tj. pravim je često, ali sam slikala letos. Veoma je ukusna i najbolje ju je praviti od bakalara, ali ni ostale vrste ribe, naročito oslić, nisu loše.

Riba se obari u slanoj vodi, sa par listova lovora. Očisti se od kostiju i rukama iskida na najsitnije parčiće. Staviti, zatim,  u posudu, posoliti, dodati začine po želji. Ja sam stavljala masline, bosiljak i jedan mali čen belog luka.

Na kraju dodati maslinovo ulje, sirće ili limunov sok i pomešati. Ostaviti u frižideru da se dobro ohladi.
Može poslužiti i kao kompletan obrok uz crni hleb, recimo.

A drugi predlog je slađi od prvog, a to je ZEBRA TORTA koju je pravila, još, moja baba. Nekada su za slavu pravljene ovakve torte, jer drugih mogućnosti, u smislu namirnica, nije ni bilo.

Recept: 3 šoljice ulja,
             4 šoljice šećera,
             5 šoljica vode,
             1 prašak za pecivo i brašna po potrebi.

Za ovakve kolače, najbolje je da šećer i voda provre zajedno, pa kad se ohladi, pomešati sa uljem, jer je to najbolji način da se šećer lepo rastopi. Brašna dodati toliko da masa bude malo gušća nego za palačinke. Jedan deo obojiti kakaom i naizmenično sipati u pleh.

Najvažniji dan u ovom periodu, za mene je, ćerkin rođendan, 24. decembra. Ne treba da vam pričam o tome, sve znate, a i ne postoje reči kojima bih mogla opisati ta osećanja.

Dan smo provele šetajući po gradu, jer proslava tek predstoji. Dakle, šetale, smo, pričale, počastile se... Neobavezno, ali nam je bilo jako lepo.

Atmosfera u gradu se zahuktava,  sve je u znaku Nove godine. Izlozi su lepo sređeni. Neki jednostavno, vrlo jednostavno, ali lepo, a neki, opet, sa puno detalja.

I mi se spremamo, kao i svake godine, da naš prostor bude lepši nego do sad.

Ovo će biti kamin. Neverovatno, ali istinito.

Ovo je kamin u drugoj fazi, a ovo ispod su lampice koje su pregorele. Maler, na prvi pogled, ali ne dam se ja! Ta, znate me, već!!!

Plastični zatvarač, lepak i u krug. Svaki put po jedna manje i eto minijaturne jelke. Čoveče, pa ja pravim okićene jelke! Mislim, same se kite dok ih pravim i to nitima od lepka, što ide na ruku mojoj lenjosti. Mrzi me da ih sečem.

I evo, sva tri ukrasa zajedno, toliko je bilo lampica. Jelka, kugla i ...

Ovo definitivno nije predlog za novogodišnju frizuru, ali ja sam opet bila model, pa mogu da vam je predložim u slučaju da ste željni mrcvarenja od strane rođenog deteta. Ja baš i nisam, ali ne mogu da je odbijem, jer ona to radi sa toliko ljubavi, predanosti, da ne mogu da opišem.

A sa isto toliko ljubavi se odnosi prema biljkama, pa sam joj kupila ovu Božićnu zvezdu, jer sem toga, semena i ovce, ne znam šta bi je obradovalo.

Kao što vidite, ima u ovom postu svega, baš svega, a završnu fazu ću vam pokazati za koji dan, kad sve stavimo na mesto.

Do tada, vam želim sve najbolje, a posebnu čestitku upućujem prijateljima koji slave Božić 25. decembra. Moje želje su uvek vezane za dobro zdravlje, sreću, osmeh, ljubav a sve ostalo, što bi rekli, ima kod Kineza.

Baš mi se ne da!

 Tog jutra sam ustala, čvrsto rešena da ne idem nigde. A, to sam vam već rekla, zar ne? Džaba sam ja rešila i rekla kad se nešto ne da! Tako vam je to.
Dan je počeo uobičajeno, pevanjem posle pranja zuba i onim, čuvenim: "Mama, ja sam gladna". A ja, kao i svaka mama, ne čekam, već počnem da spremam čim čujem pevanje. Dok se jutarnja toaleta i repertoar završe, i doručak je gotov. Ovog puta JAJA NA OČI. Ako postoji jaje na oko, onda to isto jaje u množini izgleda ovako.

Sećate se Sandre, moje komšinice? Gledam ja nju, dok sam joj davala salvete,( jer sam je prošlog leta "navukla" na dekupaž i ostale hand made stvarčice, da se sva pretvorila u to), kako, sva uzbuđena sprema poklon za jednu bebu. Gledam je i mislim, ali neeeeeee... Neću da budem nepristojna, već je onako, okolo, pitam, ispitujem, a sve mi nešto govori da je trudna. Nemoguće je ne primetiti taj pogled, stav, hod, jedne srećne žene kojoj se događa nešto najlepše u životu. A poslednjih dana, u tom  periodu, samo su mi stizale lepe vesti. Najpre nas je obradovala Iva, zatim, rodio se Luka, pa Viktor, Kalina, a čekamo još beba. Biće ih tokom cele godine!

Nisam ukapirala da li je to običaj ili nešto drugo, uglavnom, vidim da su ljudi kupovali neke sitnice i poklanjali joj. Zaista, trebalo bi i ja to da uradim. Bar to nije teško, napraviću nešto, samo mi je potrebno par sitnica, ali BAŠ sitnica. Hm, džaba su sitnice kad ih nemam pri ruci. Ne vredi, moram u grad, ali pre nego što izađem, da spremim ručak.

Potrudila sam se da upoznam i kuhinju mesta u kom se nalazim, između ostalog. Na tu temu mogu reći samo da je bazirana na krompiru, tj. pomfritu. Ništa drugo. Međutim, dolaskom stranaca, ljudi sa svih strana, i to se promenilo. Sve su zastupljeniji azijski, kao i balkanski specijaliteti, koji im se, vidim, dopadaju. Kupuju ih, a i kad ja napravim nešto, onda se to pojede do poslednje mrvice. Ako tako i ne bude, ja po naški, zavijem da ponesu.
Jedan klasičan, holandski ručak, sastoji se od krompira, mesa i salate. Umesto krompira, ja sam odabrala pirinač, koga ima mnogo vrsta. Ponuda je, zaista bogata.

A bogata je ponuda i mnogih stvari koje olakšavaju posao, kao što je ovaj zeleniš, koji zovu groente, koji se kupuje već naseckan, tako da vam preostaje samo da ga dodate u jelo. Otvorite kesicu i to je to. Ja sam ga prodinstala, pirinač obarila,

Ispohovala piletinu,

a od Goce saznala kako ova zanimljiva i jednostavna spravica može da se koristi na više načina, pa sam je primenila prilikom seckanja šampinjona, koje sam dodala u zeleniš.

Krem čorbe su mi omiljene. Ova je od šargarepe. Priprema se kao i svaka druga. Obari se šargarepa, onda ide u blender, a ova kesica supe od pečuraka služi da pojača ukus. Nju dodajem na kraju.

Pavlaka je neizostavan dodatak.

Dinstano povrće i šampinjone staviti u pirinač, a oblikovati na najjednostavniji način-sipanjem u kalup. Ne znam da li je previše maslina. Meni nije, za njih nemam meru. Ove sa našeg podneblja su ukusnije i to mnogo, mada ni ove nisu loše.

Za one koji, ipak, ne mogu bez hleba.

I na kraju, desert. Znate, ono, kad ostane od svega pomalo, a nikome se ne jede. U prevodu-da se ne baci! Nije mi ovaj oblik ispao baš kako sam htela, ali poslužilo je.

A za Sandru sam spremila čestitku i ovaj mali ram, koji sam, jednostavno, dekupažirala, dodala mašnicu i kviling detalje. Čestitka je napravljena, takođe, sa kviling detaljima, a iskreno da vam kažem, išla sam u grad, najviše zbog kompleta za embosing. Htela sam da ga probam i ovo mi je bila savršena prilika da kupim taj šablon, a to je ovaj detalj u uglu čestitke. Radi se tako što se ispod pergament papira stavi šablon i specijalnom "olovkom" prelazi preko toga i prave se šare. Vidi se da nisam baš vešta, ali nije toliko loše. Stvar su spasile srebrna traka i sjajni detalji. U svakom slučaju OD SRCA JE!

A onda sam naišla na staru kašiku i deo od roletne i napravila ovog puža. Izgleda kao dečiji rad, ali, opet, da se ne baci.

Jako je lepo imati prijatelje. Pravi ljudi se uvek nađu. Ne postoje prepreke, razumeće se pogledima. Mali znaci pažnje su tu da potvrde da smo ljudi, da mislimo na nekoga, da se radujemo sa drugima... U tim sitnicama koje darujemo jedni drugima ima mnogo više ljubavi nego što neko može i da zamisli.

Bez obzira na kišu i ovo loše vreme, ako vam se ne da da ostanete u kući, onda  nemojte. Izađite, ako ništa drugo možda sretnete nekoga ko vam je drag, pa vam ulepša dan. U svakom slučaju, možete napraviti nešto što će nekoga obradovati a samim tim i vas, pa makar to bila samo jedna lepa poruka, ispisana na papiru, vašom rukom.