Novi radovi

Nema tu šta mnogo da se piše.
Jasno je i razumljivo da se živi sve teže i da svako od nas pokušava da pliva u svemu što nam život nosi.
Nije to sve ni loše.
Radila sam dosta, imajući u vidu moje ostale obaveze. No, nisam stizala da objavim fotografije.

Pa, evo...nisam naročito napredovala, ne volim preterano te multimedijalne projekte, rezultat je prelep, ali, treba tu dosta vremena i materijala. Ne kažem da ne bih želela i da ne bih umela, ali mi sada nije vreme za to.
Ja sam i dalje pristalica jednostavnosti i pedantnosti u radu.

Nadam se da ste svi dobro, iako se malo javlajte.
Svako dobro vam želim.

Svega po malo

Ima me svuda, a to je kao da me nigde nema. Teško je da se svim srcem posvetim nečemu, jer pratim svašta na ovom internet nebu.
Ipak, izdvajam neke stvari.
Među njima su sve vesti i objave u vezi sa stambenim kreditima u švajcarcima. Zgrrr, neću o tome.
Drugo je grupa Blogeri na Fejsu. Ima me i na više zanimljivih grupa o dekupažu, ima me i na Google + i na Tweeteru. Poneka zavirim i na LinkedIn.
Svuda po malo, dovoljno da pratim, nedovoljno da postanem dosadna :-D.
Nekada sam ovde objavljivala najmanje jedan post nedeljno.
Sada, kao da nemam o čemu, manje se radi, a primećujem da i ostale blogerke manje objavljuju.
Nekih nema, a nedostaju, baš nedostaju.
Za danas, odlučila sam da odjednom postavim fotografije svojih radova. Sve ovo je već objavljeno na fejsu, pa nekima od vas nije nepoznato.

Sve sam radila istovremeno kad i rođendanski poklon iz prethodnog posta, bilo je nereda po stanu petnaestak dana.

Teglice! Uvek mi je zabavno da ih radim, posvećujem im puno vremena i pažnje, ali ih uvek radim usput, dok radim neke druge stvari. Neretko, kupim nešto više zbog tegle nego zbog onog što je u tegli.
Uživo su zaista slatke.

Tu je i jedna boca. Ako je napunite pićem iz domaće kuhinje, biće savršen poklon za svaku priliku.

Na kraju, kutije za nakit ili neke sitnice, nije mi važno šta biste vi držali u ovim kutijama. Dimenzije su iste, 16x16x9 cm. Ni velike, ni male, baš volim ovaj model kutijica.

Nadam se da vam se dopalo.

Prijatan dan želim.
Uživajte u sitnicama, uvek se može naći neko zrno lepote.

Princeza je odrasla

Naša lepotica, visoka, tanka, dugokosa...
Kao da je juče bilo kad se rodila, a u subotu je postala punoletna.
Nisam joj takva ujna kao što je meni bila moja u danima sazrevanja, a i danas, pa reših da to popravim. Poklon je planiran dva meseca ranije, a radila sam danima, sve po malo, da se ne prevarim, pa požurim i nešto pogrešim.
Tako je nastao ovaj komletić, pravi devojački.
Njoj se dopalo.
Pa krajnje je vreme da pokažem šta sam to radila u tajnosti.

U kutiju sam stavila minđušice od poludragog kamena, naravno, poklonu pripada i čestitka urađena quilling tehnikom, koju sam, gle čuda, zaboravila da fotografišem.

Dobro raspoloženje, puno smeha i roeđndan za pamćenje je proslavljen.
Život ide dalje, našu princezu čekaju možda najteži izazovi. Neka bude ono što jeste, kao što poruka kaže, savršena je baš takva.
Verujemo u nju, jer je volimo.
Vama koji ovo čitate želim sve najbolje :)

Mali rezime 75mryiZLCNoJhwXD

Nedelja je dan kada ja imam najviše posla. Nije to samo posao u kuhinji i oko nje, već nedeljom želim da završim puno toga što nisam stigla radnim danima.
Prošle sedmice bila sam u Čačku, kod mame. Bilo je zaista lepo. Ni već tradicionalna septembarska poseta Nataši  nije izostala. kratko, a slatko druženje.
Godišnji odmor u trajanju od četiri sedmice, proleteo je kao tren. Toliko toga sam radila, da sam malo i umorna, tako da krećem sutra umorna na posao, ali to je druga vrsta umora, biće mi dobro u redovnom okruženju i navikama.
Početkom sledećeg meseca idem tri dana na seminar u Vrnjačku banju. Možda sretnem tamo neku od blogerki :)
Od svega što sam uradila u poslednje vreme, najviše sam rada i truda uložila u ovu kutiju:

Po mojim afinitetima, najbolji rad mi je ovaj:

Raduje me što sam naučila novu tehniku, pravljenje knjiga bookbinding.

Najznačajniji događaj je otvaranje samostalne izložbe slika moje ujne Gordane Marković, ne znam  više ni koje po redu, a na toj izložbi susret sa dragom prijateljicom, prvi put uživo, prvi u nizu susreta kojih će biti.

Najlepše trenutke provela sam sa svojom porodicom, posebno kafenišući na terasi i sa našim kućnim ljubimcem, koji mi je trošio kalorije :D

Želim vam sve najlepše, manje kiše više sunca.

Kutija

Zahvaljujem na divnim komentarima na prošlom postu. Izvinite, nisam stigla da odgovaram pojedinačno.

Ova kutija je je kupljena na buvljaku. Bila je odličnom stanju, gotovo nova.
No, ništa bez dekupaža :) Nisam želela da je preterano nakinđurim.
Kutija je oblika kutije za vino, ali je malo veća, dakle može poslužiti za sve što vam duša želi. Ima dobar mehanizam za zatvaranje, pa poklopac stoji na mestu, kad se otvori.

Ovoga puta, presvukla sam je i iznutra, nekim satenom. To mi je bilo lako zahvaljujući dvostrano lepljivoj traci.

Pozdrav svima!

Agende

Da li ste primetili u posladnje vreme u Laguni i Vulkanu, veoma su popularne posebne sveske, beležnice, urađene u shabby stilu, a cene su u najmanju ruku bezobrazne, posebno imajući u vidu da se radi o serijskoj proizvodnji?
Nekada je bilo sasvim normalno da preduzeća imaju reklamni program za Novu godinu, neke praznike i druge prigodne prilike. Moj muž je radio u firmi koja je davala i dobijao je jako puno toga, agende, rokovnike, dobre hemijske olovke, i one obične, albume za vizit karte...
Sada toga više nema, ili ako ima, to je izuzetna retkost.
Te rokovnike su uglavnom koristile naše ćerke, ali nešto je i sačuvano, zatrebaće jednom nekom...
Tako, eto meni materijala za rad. Nisam baš bila nadahnuta što se tiče ideja.
Prva agenda je praktična, dimenzije su 23 x 29, a sveska unutra se može zameniti, dok sa leve strane ima više džepova za šta god je potrebno.
Razmišljala sam da je uradim u muškim bojama i sa muškim motivima, ali muškarcima je obično nebitno, kupiće najobičniji rokovnik u povezu od veštačke kože za desetak evra u prvoj knjižari, važno je da je praktično.
I tako napravih ovo.

Druga je veoma neobična, ali zato i manje praktična, no prekrasna je. Papir je bušen i vezan trakom, tako da, kad se potroši, neće ga biti lako zameniti drugim. Ja sam ga naravno izvadila, dok sam radila i ponovo postavila, trudeći se da tračica odgovara stilu i bojama. Mislim da sam pogrešila sa ovom karo paspul trakom, ali nisam sada imala široku satensku traku u istoj boji kao što je tračica kojom je vezan papir, pa zamislite da sam tu traku zamenila, biće lepše sigurno.

Široka čipka je ručni rad, kao i na ovoj gore.

Kvalitet papira je poseban, a dimenzije su 30x22.

Obe su raspoložive za prodaju.

Toliko za danas, želim vam prijatno nedeljno popodne.

Uvek radim

Dok sam na odmoru, želim da uradim sve ono što ne stižem kad idem na posao.
Danas je mojoj dosta mlađoj sestri od ujaka, bio rođendan. Ona je "mala tetka" mojim ćerkama.
Taj naziv od milja (inače je zovu po imenu), potiče iz vremena kad sam ja bila devojka, a ona, zbog velike razlike u godinama, mala devojčica. Tada me jednom pitala: "Neno, kad se ti udaš i budeš imala decu, hoću li ja biti mala tetka?"
Mala tetka je dobila poklone, moje rukotvorine.
Još nisam počela, a nameravam da sama pravim cveske i beležnice. Ovog puta je beležnica sa čvrstim koricama kupljena, pa presvučena u teksas.
Da bi poklon bio potpuniji, napravila sam i narukvicu. Slične sam videla na Pinterestu, dakle nije moja originalna ideja, a na Pinterest su došle sa Etsija.

Za večeras je to dovoljno. Ne zaboravite moju nagradu povodom rođendana, to treba da se zasluži. :D

Prijatno veče i srećan rad, šta god da radite.

Život je lep

Nema me dugo, ne samo na svom blogu, već ni na ostalim, nekako nisam stizala.
Kriv je Pinterest, ali stvarno :)
Ne znam kako vi, kad dobijem na e-mail obeveštenje, uđem da vidim nečiju tablu i zaglavim načisto. Onda repinujem šta mi se sviđa i budem zasuta novim obeveštenjima, pa tako u krug. To vreme koje provedem na internetu, većinom je na Pinterestu :D .

Od danas sam na odmoru. Dakle, ne idem na posao, ali ne idem ni negde drugde, sedeću kod kuće. Planirala sam da radim puno.
I do sada sam ja radila po nešto, ali mislim da nije bilo toliko značajno da objavljujem.

Ono što je za mene veoma važno, to je da je u mom naselju otvorena jedna prelepa prodavnica, zove se Kreatvna radionica, a ja bih je nazvala radionicom nade. Kad sam prvi put ušla, otvorio mi se čarobni svet lepote i izobilja. Radovi koji su izloženi su za bar tri klase bolji od mojih, a za klasu bolji od većine radova koje sam do sada viđala, nadam se da nećete zameriti. Ta elegancija i prefinjenost, kvalitet, utkano stpljenje i ljubav, nemerljivi su. Upoznala sam hrabru mladu ženu koja je u jednom perifernom i baš izdvojenom naselju, odlučila da napravi jedan ovako sjajan korak. Moj utisak je da je smirena i strpljiva, što je u ovom poslu najvažnije, a to je potvrdila i rečima koje je više puta u razgovoru ponovila, kao da je to njen moto: "Nigde ne žurim."
Radovala sam veoma mnogo, a poželela sam joj da bude uspešna i srećna u tome što voli i radi, kao što bih poželela svojim ćerkama ili svojoj mlađoj sestri.
Tako lepa radnja, sa tako dobrim radovima ne postoji ni u Knez Mihailovoj, ni u TC Ušće, nigde gde se nalaze radnje brendirane robe i gde kupuju ljudi sa punijim džepovima, što ne znači da imaju i ukus u skladu sa platežnim mogućnostima.
Evo par fotki, mada treba doći i videti. Ako neko poželi da dođe, može se javiti i meni, da se upoznamo i da u mom skromnom domu popijemo kaficu.

Pogled kroz izlog

Detalj iz riznice :) Više na FB stranici, verovatno su neki od vas dobili moj poziv.

Novost koja nam je svima iz očiju izvukla suze radosnice je da je moja Vesna dobila toliko željeni, a za njene studije potrebni kindle. Ima još dobrih vila, bez čarobnih štapića, ali sa puno ljubavi i želje da svojim odricanjem prikupe tu gotovo nedostižnu sumu za većinu nas.
Naravno, Vesna je već dokazala svoju kreativnost i umeće, pa je napravila "odelo" za svog malog pomoćnika. Bila je najveća muka pronaći odgovarajuće platno  i lastiš u boji, a dalje je sve bila dečja igra u kojoj ja nisam učestvovala.

Šta sam ja radila, pitate se...pa ono što je značajnije, to je da sam koleginici napravila poklon za rođendan koji je bio danas i zbog toga sam prvi dan svog odmora "skoknula" do posla. Već sam odavno odlučila da neću da dajem novac u zajedničku kasu, već da ću da radim nešto svoje, posebno. Ovoga puta nije bio dekupaž, da vide da umem još što-šta.

Beležnica za šta god slavljenica poželi. Upakovala sam u natur papir, dodala rozeticu kao ukras, i čestitkicu, a zaboravila da fotkam beležnicu, pa sam prvo fotkala kod kuće paketić, a poklon nakon što je raspakovan, u kancelariji naše pisarnice.

Dve vrste platna, dve vrste trake i cvet, dovoljno da bude drugačije, a male nesavršenosti otkloniću kad se uvežbam na sledećoj beležnici :)

Toliko od mene za sada. Želim vam puno radosti, ma gde bili i ma šta radili.