Prijatan vikend

Prođe ovaj vikend, beše mi baš onako za lenčarenje.
Čak ni kreativno ništa nisam radila, malo spremila nešto za pojesti i to je sve.
U petak je bilo malo rođendansko slavlje mojoj mlađoj ćerki, skromno i lepo. A ona je sada velika devojka, može sve sama da pripremi.
Ranije urađeni bookmareki čekaju da ih pokažem na ovom blogu.
Uradila sam i više, ali mi nestalo providne folije, pa čekaju da nabavim, to mi baš i nije blizu.

Ove krupne bele i ružičaste latice su od amarilisa iz Tunisa, ovde su se našle zahvaljujući Draženi. Hvala
Dražena. Plavi i beli cvetići su stigli iz Dimitrovgrada, hvala Ana-Ondijana.

Mislim da ću jedno vreme raditi quilling, to mi baš prija. Namotala sam puno cvetića i listića, ali nisam ništa od njih napravila, tek nameravam.

Želim vam uspešnu i prijatnu narednu sedmicu.

Zagrljaj svima.

Aktuelno-čestitke

Šteta je što tako malo ljudi čestita rođendane, praznike...sve se svodi na SMS, mail ili možda telefonski poziv.
S druge strane, kad svratim u bolje snabdevenu knjižaru ili neki tržni centar, zapanji me cena čestitki koje se rade serijski, a godinama već viđam iste.

E, pa naše kreativne, možda nisu tako pedantno isečene u delić milimetra, možda i detalji nisu postavljeni tačno na sredini, možda se uočava neka sitnica zbog koje nisu savršene, ali su rukom rađene, sa puno ljubavi, a zašto ne reći, za svaku je potrebno par sati rada, kojekavi materijali i puno strpljenja.

Meni juče i danas baš nije išlo, uvek za par milimetara nije precizno, lepak se ubrlja, mašnu nikako da vežem pravilno, ali ipak, nisam odustajala.

Pomagale su mi ćerke da ručno sečem cvetiće i sličice za 3D.

Sve su na prodaju i jeftinije od onih u knjižari.

I sve će na kraju biti poklonjene :)

HAJDE DA SE IGRAMO

S obzirom na to da je sneg pao svuda, čak i na moru, potsećanje na proleće i leto:)

Ovih dana pripremam se da radim malo dekupaža.
Idem dva koraka dalje, jedan je krakel, a drugi šablonice.
davno sam odštampala puno šablona, a sada ih seckam. Neće mi sve trebati, naravno, ali meni je to zabavno, male makazice za nokte, pa polako, uz kaficu. Malo seckam,malo radim nešto drugo.
Skoro da mi je gotova jedna mala kutijica, reciklaža:)
Nanela sam na poklopac prvu komponentu, suši se. Upustva kažu, suvo je kad postane potpuno prozirno. Meni je prozirno ima već nekoliko sati, ali na dodir se lepi, pa sam ostavila za sutra, što je sigurno, sigurno je. Jedva čekam da vidim rezultat.
U međuvremenu, dobila sam blog nagrade, od Naky, od Melanzane i od Unikatee.
Hvala puno.

Zadatak je mnogo težak, odabrati petnaest blogova i proslediti nagrade. Teško je odabrati, zato ću ja zaobići pravila i pokloniti nagradu svima koji je žele, jer ih svi zaslužujete.
Drugi zadatak je da napišem sedam stvari o sebi.
Pisala sam puno puta, sada ću napisati baš činjenice, neću o tome šta volim ili ne volim.
1. Dakle, udata sam i u braku skoro 25 godina, evo za malo više od mesec dana. Srebrna svadba, wow! Mnogo puta sam htela da se razvedem:)))
2. Imam dve ćerke, Anđelku, 24 godine i Vesnu, 23 godine.
3. Rođena sam i odrasla u Čačku, fakultet završila u srcu Šumadije, živela u Ivanjici, pa u Novom Beogradu, a sada u Zemunu...dosta selidbi, dug put.
4. Zaposlena sam, dobro radim svoj posao, ali ga ne volim, previše sam dobrica za taj posao, sticajem okolnosti sam tu, a ne svojom željom.
5. Imam brata, mnogo ga volim, pa mi je žao što mu mama još sprema i pere, jer se nije oženio.
6. U horoskopu sam škorpija, ali osim upornosti, a ne i tvrdoglavosti, ne prepoznajem kod sebe ni jednu osobinu škorpije, stoga ne verujem u horoskop.
7. Po nekad klonem duhom, ali sam u biti veliki optimista i pozitivac.

Evo, još malo bookmarkera. Više ih i ne pokazujem sve koje uradim, nisu vam ništa novo, iako je svaki unikat, ipak su na neki način slični. Fotografije nisu dobre, jer se vidi odsjaj od blica, a poslednju sam fotografisala bez blica, pa je mutna. Tako mi i treba kad fotografišem po noći:)
Uvek ih imam dosta i poklanjam u svakoj prilici, a ja često u knjigu koju čitam, stavim papirić, zaboravim uzeti neki za sebe iz kutije gde odlažem završene.

Želim vam laku noć.

RADIM, A MALO I GLUVARIM:)

Skoro deset dana nisam objavila post.
Radim ja, nije da ne radim, no, započela sam po nešto što nisam završila.
Uskoro ću vam pokazati.
Ništa novo, isto što sam i pre radila, samo novi komadi.
Do tada svake večeri posetim blogove, vidim da nisam jedina koja radi daleko od očiju ostalih blogerki.
Jednog dana ovde će pljuštati novi radovi.
Do tada, evo opet ono što, po mom skromnom mišljenju kod mene najviše volite.

Ovo su baš stari radovi, možda su neki i viđeni, a možda nisu. nadam se da su u rukama onih koji zaista uživaju u čitanju, ne sećam se kome su poklonjeni, toliko ih je bilo.

Na kraju jedna zanimljiva priča koju mi je prijateljica prosledila mailom, verujem da će vam se svideti.

"Opišite kako se može izmeriti visina nebodera običnim barometrom" - bilo je pitanje na nekom ispitu iz fizike na Univerzitetu u Kopenhagenu.Jedan od studenata je odgovorio: "Oko vrha barometra zavežete
kraj podužeg kanapa i polako spustite barometar sa krova nebodera sve dok barometar ne dodirne tlo. Dužina kanapa uvećana za dužinu barometra je, u stvari, visina nebodera". Ovaj poprilično orginalni odgovor je do te mere iznervirao profesora, da je student pao na ispitu i bio isključen iz slušanja fizike na ovom univerzitetu. Student se pozvao na svoja osnovna prava
sa obrazloženjem da je njegov odgovor neoborivo korektan, tako da je univerzitet imenovao posebnu nezavisnu komisiju koja je trebalo da oceni ovaj slučaj. Predsednik komisije je odlučio da je odgovor zaista
bio tačan, ali da nije relevantan kao dokaz poznavanja materije, u ovom slučaju fizike. Da bi rešili pat situaciju, odlučeno je da student može da istupi pred specijalnu komisiju i da ima šest minuta
da da usmeni odgovor na ovo pitanje, kako bi pokazao da poznaje snovne principe fizike.
Pet minuta je student sedeo razmišljajući i ne progovarajući ni reč. Predsednik komisije ga je upozorio da vreme ističe i da ima još samo jedan minut da da odgovor na postavljeno pitanje. Na to je student odgovorio kako ima nekoliko izrazito relevantnih odgovora, ali da ne može da se odluči koji bi da da kao konačan odgovor. Još jednom mu je savetovano da požuri, posle čega je student odgovorio kako
sledi:
- Kao prvo, mogli bi da ponesemo barometar na vrh nebodera,bacimo ga sa ivice i izmerimo vreme koje mu treba da dotakne tlo. Visina nebodera bi u tom slucaju bila H = 0,5g×t2. Jedino što bi se barometar u tom slučaju razbio.
- Ili, u slučaju da sija sunce, mogli bi da izmerimo dužinu barometra, izmeriti visinu njegove senke, zatim izmeriti visinu senke nebodera i proporcionalnom aritmetikom izračunamo visinu nebodera.
- Ako baš želite da budete naučni na visokom nivou, mogli bi zavezati kraći kanap na kraj barometra i pustiti ga da se klati kao klatno, najpre na tlu, a onda na vrhu nebodera. Visina odgovara odstupanju gravitacione sile koja deluje na tako napravljeno klatno, T
= 2p2×(l/g).
- Četvrto rešenje, a u slučaju da neboder ima stepenice za nuždu, bilo bi i najjednostavnije: svaki sprat stepeništa izmeriti u dužinama barometra i na vrhu samo sabrati tako izmerene dužine.
- A ako želite jedno dosadno i ortodoksno rešenje, što ja pretpostavaljam da vi očekujete, mogli bi da iskoristite barometar da izmerite vazdušni pritisak na tlu, zatim na krovu, i razliku u milibarima iskoristite za izračunavanje visine zgrade.
- Elem, kako nas stalno podstičete da vežbamo nezavisnost razuma u primeni naučnih metoda, mislim da bi najjednostavnije bilo pokucati na vrata domara u tom neboderu i reći mu: "Daću vam svoj novi barometar ako kažete koliko je visoka ova zgrada oko koje se vi brinete".
Ne treba ni pominjati da je student položio ispit, a posle je bio prvi Danac koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Glavom i bradom Nils Bohr.

Prijatno veče i svi naredni dani, drage moje!

Radno, bez paradnog

Već i vrapci znaju da imam naporan posao.
Uz to, moram da prihvatam i dežurstva, u stvari, jedva ih čekam.
Tako sam dežurala pre neku noć, pa juče celi dan, u ponedeljak uveče idem opet da dežuram noć, i nadam se da će toga biti još.
Ipak, u celoj toj stvari, što mi muž ne radi, ima nešto dobro...on je preuzeo većinu kućnih poslova, tako da ono vreme koje provodim kod kuće mogu da radim kreativno.
Tako sam za časopis Cica, napravila buket od opalog lišća, sa tutorijalom.
Mislim da svi znate kako se pravi, jer sam na to naletela na netu pre tri godine i napravila buket, postoji na ovom blogu u starim člancima.
Čitateljke Cice, to ne znaju, pa će im biti novo, a nadam se da me neće niko optužiti za krađu ideje.
Danas sam skoro celo pre podne tragala za novim lišćem, jer je urednica želela više jesenjih boja.
Napravila sam novi, mnogo bogatiji buket.
Onda sam pravila stalak za olovke, takođe za Cicu, kad bude objavljeno, i ovde ću postaviti taj tutorijal, ako želite.
Članci kreću od sledećeg petka.
Ipak, nisam odolela da ne napravim i bookmarkere.
Potrebni su mi poklončići za neke drage ljude.

Pa, evo fotki.

Bookmarkeri su fotkani onako natur, bez zaštitne folije i trakice, zbog lakšeg fotkanja.
Planirala sam da uradim mnogo više...ne stižem, a želela bih. Nabavila sam neke kutijice za dekupaž, nadam se da ću ih uskoro urediti.
Do tada, uživaću u vašim radovima.
Sve najbolje, Vaša Nena!

Ne znam kako vi, ali ja ovako...

Uspela sam, jedan po jedan blog sam unosila i vratila na svoju listu.
Bojim se da sam neke zaboravila, mada sam zavirivala na vaše liste.
Jedino kod Dzoli imam mali problem, dešavalo se to i ranije sa nekim blogovima, ne prihvata tu adresu, pa se neće prikazivati ažuriranja na blogu i blog će uvek biti na dnu liste, ali ja ću ga posećivati.
Neke blogove koje sam ja pratila, a većina vas nije nisam još pronašla, ali naći ću i dodaću.
Ne znam kako vi, ali ja volim da imam na listi sve ona blogove koje redovno pratim, onda odmah vidim da ima novi post.
Listu za čitanje posećujem s vremena na vreme, ali zbog nedostatka slobodnog vremena, ne tako redovno.
Ne znam kako vi, ali ja...volim da na listi imam aktivne blogove. Ako na blogu nema aktivnosti nekoliko meseci ili duže, ja ga sa žalošću obrišem, da mi ne zauzima mesto, kad već nemam ništa novo da vidim i pročitam. Tako na mojoj listi nema više nekih veoma dragih blogova, meni jako milih prijatelja, kreativaca, koje sam i uživo upoznala, no, nema svrhe da njihov blog stoji na popisu ako tako dugo ne pišu.

Nakon ovog preozbiljnog pisanija, u vezi koga bih volela da čujem vaša mišljenja, evo malo novih radova...uobičajenih za mene.

Sličnu sam već dva puta radila, i odmah je neko "mazne", zato radim ponovo.

I još na kraju da se pohvalim da u nedelju idem na Zlatibor na seminar, vraćam se u utorak, a seminar u Kladovu, krajem meseca ću na žalost morati da propustim, jer sam zakazala stranke na poslu baš za te dane:(
Laku noć i radujte se, sutra je petak!

Smešni giveaway

Konačno da ispunim obećanje.

Naravno, pokloni su radovi od presovanog cveća:)

Podrazumeva se da pratite blog, jer u suprotnom ne biste ovo čitali.
Podrazumeva se da ostavite komentar da želite učestvovati.
Da li ćete postaviti vezu ili neku fotku o mom giveaway na svoj blog, prepušatam vam na slobodan izbor.
Imate samo jedan mali zadatak: Da u komentaru napišete jedan vic.
Eto, zato sam ga nazvala smešnim, a smeh je lek, zar ne.
Lepo je da se svi smejemo i da budemo radosni.

Dodeliću tri nagrade, a možda i neke utešne, ako budete dobri:)))
Rok za prijavljivanje je prvi deset, a drugog desetog, u nedelju, saznaćemo ko je osvojio nagradicu.

Kao što vidite, bookmarkeri i podloga za sticer blokče nisu još plastificirani, to je da bi fotke bile bolje, a opet nisu dobre:(

Kad sam bila "u radnionici", uradila sam još malo bookmarekera.

Na kraju, evo jedna lepa fotka iz mesta Neos Marmaris, na Halkidikiju, odakle se jutros sa letovanja vratila moja Vesna.
Lepo je, skoro kao hrvatsko primorje.

Retospektiva

Oprostite mi što zbog velikih ličnih problemma i briga, ne mogu da svraćam na vaše blogove.
Verujem da će biti bolje.
Do tada, evo male retrospektive mojih radova.

Ovih dana najviše vremena provodim u molitvi.