Вилијам Шекспир: Сонет LV

Сонет LV

Нит мрамор, нит принчева златан споменик
Надживети неће овај моћни стих;
Јер кроз њег блиставије сјаће твој лик,
Нег кроз гробни кам, таван од времена злих.

Кад погубан рат све кипове сатре
И буне збришу из темеља палате,
Ни Марсов мач, нит рата хитре ватре
Сажећи неће живи спомен на те.

У пркос смрти и забораву злом
Ступаћеш даље; част ти овде одана
Допреће до ока потомству читавом
Што живот до судњег проноси дана.

Живећеш, док страшни не васкрсне те суд,
У стиху и у оку љубавника свуд.

Вилијам Шекспир
/препевао: Светозар Бркић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

ШЕКСПИРОВ СОНЕТ 66

Шекспиров сонет 66 

Уморном од свега у смрт ми се жури
Јер видех заслужног како бедно проси,
И ниткова што се богато кинђури,
И оданост како понижења сноси,

И златна одличја о погрешном врату,
И савршенство у блатном бешчашћу,
И девице силом предане разврату,
И снагу страћену неспособном влашћу,

И уметност којој моћник узде ставља,
И злочинце како владају добротом,
И мрачњаштво како мудрошћу управља,
И како искреност бркају с простотом:

Скрхан, спокојној смрти ћу се дати,
Од ње ме тек љубав може сачувати.

Вилијам Шекспир
/Препјевао: Милан Марковић/ 

Фотографије: Мирослав Б. Душанић