Мирослав Б. Душанић: Опомена

Опомена

Између нас се 
Раскрилили простори 
И границе
Зауставили погледи и 
Властити снови 
Са укоченим сликама
Ливаде с маслачцима 
Запуштене њиве 
И баште с копривама

Између нас вреба мрак
Разапета паучина
Попут клопки

Између нас још увијек
Смрт као опомена 

Мирослав Б. Душанић

«Сваки редак који данас успемо да објавимо — ма колико била неизвесна та будућност којој га поверавамо — победа је извојевана над силама мрака.»

Валтер Бењамин

/Из писма Гершому Шолему, 11. јануар 1940./

Опомена

190
Опомена
Варљива често мисао.
Фатаморгана.

Веселинка Стојковић 
(Минијатуре)

Бисерчић

196
Бисерчић —
Рекосте. Хвала Вам!
Сунце и море и шкољке.

Веселинка Стојковић 
(Минијатуре)

197
Дивно —
Додасте још. Па ето песме.
Бисерчић још један.

Веселинка Стојковић 
(Минијатуре)

                             Walter Benjamin

* 15. јул 1892   † 26. септембар 1940 

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Валтер Бенјамин: ЕСЕЈИ

ДРВО И ЈЕЗИК

Попео сам се уз обронак и легао под дрво. Била је то топола или јова. Зашто нисам запамтио врсту? Зато што је, док сам гледао у крошњу и пратио њено кретање, дрво у мени изненада тако узбудило језик да су, у мојој присутности, језик и дрво још једном обавили своју древну свадбу. Гране, а са њима и круна, љуљале су се размишљајући или су се савијале одбијајући; гране су испољавале склоност или надменост; лишће се противило изненадном удару ветра, јежило се од њега или му излазило у сусрет; дебло је било добро укорењено; а листови су сенчили један други. Благ ветар је засвирао свадбену музику и ускоро је целим светом разнео брзо пониклу децу ове ложнице, као говор у сликама.

◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊

ПОДНЕВНЕ СЕНКЕ

Кад се приближава подне, сенке постају само још црне и оштре ивице дуж реке ствари, и спремне су да се повуку у своју јазбину, у своју тајну, тихо, неочекивано. Тада је у својој збијеној, напетој пуноћи дошао час Заратустре, мислиоца у „подневу живота" у „летњој башти". Јер сазнање, као сунце у зениту, окружује ствари најстрожим обрисом.

Валтер Бенјамин

/Пријевод: Милан Табаковић/

НОЛИТ, Београд 1974.

Валтер Бењамин: ИСТОРИЈСКО-ФИЛОЗОФСКЕ ТЕЗЕ (фрагмент)

* 15. јул 1892   † 26. септембар 1940

IX

                                           Крило ми је спремно да залепрша,
                                           вратио бих се радо,
                                           јер ако бих и остао све време,
                                           не бих баш имао среће.
                                           Герхард Шолем: Поздрав од Ангелуса

     Кле има слику која се зове Ангелус Новус (Angelus Novus). На њој је приказан анђео који изгледа тако као да намерава да се удаљи од нечега чиме је фасциниран. Очи су му разрогачене, уста отворена, а крила раширена. Тако мора изгледати анђео историје. Лице је окренуо прошлости. Оно што ми видимо као ланац догађаја, он види као једну једину катастрофу што непрекидно гомила рушевине на рушевинама и баца му их пред ноге. Радо би се зауставио, будио мртве и састављао оно што је разбијено. Али из раја дува тако снажна олуја да му је разапела крила и анђео више не може да их склопи. Та олуја га незадрживо гони у будућност, којој окреће леђа док гомила рушевина пред њим расте до неба. Оно што називамо напретком јесте та олуја.

Паул Кле (Paul Klee): Ангелус Новус (Angelus Novus), 1920.

XIV

                                                  Порекло је циљ.
                                                  Карл Краус: Речи у стиховима I 

    Историја је предмет конструкције чије место не чини хомогено и празно време, већ време испуњено „садашњошћу". Тако је за Робеспјера антички Рим био садашњошћу испуњена прошлост, коју је он истргао из континуитета историје. Француска револуција је сматрала себе новим Римом. Цитирала је стари Рим исто онако као што мода цитира некадашњи начин одевања. Мода има њух за актуелност, ма где се ова кретала у честару прошлости. Она је тигров скок у прошлост. Само што се он збива у арени у којој командује владајућа класа. Исти скок под слободним небом историје јесте дијалектички скок каквим је Маркс схватио револуцију.

Валтер Бењамин
/Пријевод: Милан Табаковић/

НОЛИТ, Београд 1974.