Езра Паунд: СУСРЕТ

ISBN: 86-7659-109-1

СУСРЕТ

Све време су разговарали о новом моралу
А њене очи пажљиво су ме гледале.
А кад сам устао да идем,
Прсти јој беху као фино ткиво
Јапанске папирне салвете.

Езра Паунд
/Пријевод: Милан Ђорђевић/

Мирослав Б. Душанић

Eзра Паунд: ПАН ЈЕ МРТАВ

ПАН ЈЕ МРТАВ

Пан је мртав! Умро је велики Пан
Погните главе, ах девојке све,
И венац му исплетите.

    Увеле су све трске,
Из лишћа нестао жар;
    Како да сплетемо венац,
Скупимо биље за дар?

То не могу рећи, даме.
Смрт је увек била неотесана.
То не могу рећи, даме.
Како би разум показати могла,
Када је однела нашега Бога
У тако пусто годишње доба?

Eзра Паунд
/С енглеског превео: Никола Живановић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Езра Паунд: Споразум

Споразум

Склапам споразум с тобом, Волте Витмене —
Довољно дуго сам те презирао.
Прилазим ти као одрасло дете
Које је некад имало бандоглавога оца;
Довољно сам стар да стичем пријатеље.
Ти си посекао нова стабла,
Сад је време да се резбари.
Исти нам је корен, срчика иста —
Нека се међ нама успостави размена.

Езра Паунд
/Пријевод: Милован Данојлић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Езра Паунд: Остатак

Остатак

О пар беспомоћних у мојој земљи, остали робују.

Уметници страдали од ње,
Луталице, изгубљене у селима,
Сумњичави, говоре против,

Љубитељи лепоте, изгладнели,
Осујећени системима,
Немоћни против надзора.

Ви што се не можете истрошити
У истрајности за успехом,
Ви што можете само говорити,
Што не можете себи спас из рутине наћи;

Ви префињенијег укуса,
Поражени лажним знањем,
Ви што из прве руке можете сазнати,
Омрзнути, ућуткани, сумњичави:

Помислите само:
Ја сам страдао у олуји,
Ја сам надживео своје изгнанство.

Езра Паунд
/Пријевод: Ненад Аврамовић у Студентски књижевни лист ВЕСНА; Београд, децембар 2013./

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Езра Паунд: ДРВО

ДРВО

Стајах, непокретан, међ дрвећем дрво,
Мислећ, о стварима које не видех дотле;
О Дафне, и о ловоровом луку,
О богобојажљивом остарелом пару
Што се ко брест-храст створи у честару.
Тек пошто су их, усрдношћу свом,
Умолили да им уђу у дом,
Да приђу огњишту и срцу — богови су
Могли да приступе чину чудесном;
Свеједно, и ја бех дрво сред шуме
И многа новост уђе тада у ме
Што је за лудост држах раније.

Езра Паунд
/Пријевод: Милован Данојлић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Езра Паунд: ДАЉА УПУТСТВА

* 30. октобар 1885 - † 01. новембар 1972

ДАЉА УПУТСТВА

Ходите, песме моје, хајде да искажемо наше ниске страсти
Хајде да покажемо завист према човеку са сигурним
                                           послом који не брине за будућност.
Доконе сте, песме моје,
Плашим се да ћете лоше завршити.
Глуварите по улицама, дангубите по угловима и аутобуским
                                                                                    станицама,
Скоро да сасвим ништа не радите.

Не показујете чак ни наше унутрашње племенитости,
Гадно ћете завршити.

А ја? Ја сам пукао на пола.
Толико сам разговарао са вама, скоро да вас видим поред себе,
Бахате мале битанге! Бесрамне! Разголићене!

Али ви, најновије песме међу многим,
Нисте остариле довољно да почините много зла.
Набавићу вам зелени капут из Кине
Проткан змајевима.
Набавићу вам скерлетне свилене панталоне
Са статуе детета Христа Санта Марија Новеле,
Да не кажу после да нам недостаје укуса,
Или да породица наша не зна за отменост.

Езра Паунд

Мирослав Б. Душанић

Ezra Pound / Езра Паунд

In the Old Age of the Soul

I do not choose to dream; there cometh on my

Some strange old lust for deeds.

As to the nerveless hand of some old warrior

The sword-hilt or the war-worn wonted helmet

Brings momentary life and long-fled cunning

So to my soul grown old –

Grown old with many a jousting, many a foray,

Grown old with namy a hinter-coming and hence-going –

Till now they send him dreams and no more deed;

So doth he flame again with might for action,

Forgetful of the of the council of elders,

Forgetful that who rules doth no more battle,

Forgetful that such might no more cleaves to him

So doth he flame again toward valiant doing.

Ezra Pound

У древном добу душе

Не бирам да сањам, сама се сјури на мене

Нека чудна стара жудња за подвизима.

Као што плахој руци ратника неког древног

Балчак мача или шљем који рат грубо сруби

Донесу тренутни живот и варке збегова дугих,

Тако стари душа моја.

Стари од моногих борби, од многих похода,

Стари од ситних долазака амо и одлазака тамо,

Док му не послаше снове уместо подвига;

И он плану опет у жудњи за делањем,

Заборављен од већа стараца,

Заборавивши да не иде у бој онај који влада,

Заборавивши да му таква снага више припасти неће

И он поново плану у сусрет делима храбрим.

Езра Паунд

(Пријевод Бојан Белић)

And the days are not full enough

And the days are not full enough

And the nights are not full enough

And life slips by like a field mouse

        Not shaking the grass

Ezra Pound

Ни дани нису испуњени сасвим

Ни дани нису испуњени сасвим,

Ни ноћи нису испуњене сасвим,

И живот клизи као пољски миш

А ни травка да шушне.

Езра Паунд

(Пријевод Бојан Белић)